Hoće li gradonačelnik uputiti izvinjenje javnosti, nakon što je u medijima predstavljen kao centralna ličnost zatvaranja književne kolonije nauštrb njenih učesnika?
Branko M. Žujović
Kažu da je Mika Antić jednom rekao da je stvarnost kao odeća. Nije važno šta nosiš, nego kako ti to što nosiš pristaje. Dodao je da je stvarnost stvarnija ukoliko joj dodamo malo nestvarnog.
Problem je što je granica između stvarnog i nestvarnog u međuvremenu iščezla. Poremećena je. Postala je prozaična i relativna.
Drugim rečima, ponestalo je velikana u mnogim poljima, a naročito u lokalnoj politici.
Ono što je prekjuče bilo nestvarno, čak nezamislivo, danas je itetako stvarno, da stvarnije ne može da bude. Na primer, da ličnosti poput Bogdana Labana ili Stevana Bakića postanu gradonačelnici.
Otuda ova naša baš toliko stvarna stvarnost.
Ne tako davno, bilo je nezamislivo da gradonačelnik ode da “zatvori” književnu koloniju i da izveštaj o tome bude objavljen u političkoj rubrici. Tabloida, sa dva retka o učesnicima i nijedan o organizatorima. Događaj u dubokoj senci paradogađaja, duplo dno novinarstva.
Ukoliko mi ne verujete, uverite se sami:
https://informer.rs/vesti/politika/730269/gradonacelnik-bakic-prisustvovao-zatvaranju-medjunarodne-knjizevne-kolonije-skd-krupara-2022-backom-dusanovu
Ukoliko ne verujete vlastitim očima u toliko stvarnu stvarnost kojoj ste izloženi, pokušajte ponovo:
https://www.alo.rs/vesti/politika/665524/gradonacelnik-bakic-prisustvovao-zatvaranju-medunarodne-knjizevne-kolonije-skd-krupara-2022-u-backom-dusanovu-foto/vest
Hoće li gradonačelnik, kako bi priličilo, uputiti izvinjenje javnosti, nakon što je ciljano predstavljen kao centralna ličnost završetka književne kolonije nauštrb njenih učesnika? Sve su, naime, očigledno zakuvali „genijalci“ iz njegovog kabineta.
Naravno da neće.
Imperativ više nije da se bude uljudan, obrazovan i umeren, već da se ostane na stranačkom vrhu lestvice političke ishrane. Otuda je sve politička kampanja, čitav život, pa i završetak jednog milog umetničkog događaja.
Samo, tu ima još jedan problem.
Kampanja je u svojoj osnovi opsena, pokušaj da se glasači uvere u određenu meru stvarnosti koja je stvarnija ukoliko joj se doda malo nestvarnosti, ali ne one na koju je mislio Mika Antić.
Sve u rasponu od trijumfa vrhunskih sportista do konzerve paštete, čemu može da se čestita, što može da se otvori ili zatvori, biće podređeno predatorima sa pomenutog stranačkog vrha političkog lanca ishrane.
Sve nakaradniji medijski narativ, usidren u primitivni pi-ar, uteruje nas u paralelni svet te političke opsene, gde prestaje naše ljudsko svojstvo.
Odavno zaboravljena ćerka Zorana Radmilovića, Ana Radmilović, napisala je svojevremeno da će život postati najveća opsena ukoliko sve oko nas postane opsena.
Ukoliko društvo nešto ne učini da ih promeni i oplemeni, stranke će uskoro početi svečano da otvaraju čak i konzerve. Presecanje vrpci kod semafora, kontejnera, čajnih kuhinja, bankomata i kabina liftova već smo videli.
Živi bili pa ne videli kraj tog niza.
