Najavljena izmena Krivičnog zakonika i mogućnost da funkcioneri koji uskraćuju informacije od javnog značaja završe u zatvoru, mogla bi da promeni praksu bahatog ćutanja ustanova i njihovih rukovodilaca
Branko M. Žujović
Radna grupa Minsitarstva pravde započela je rad na izmenama i dopunama Krivičnog zakonika o delima koja se odnose na zaštitu i bezbednost novinara. Odjek ove vesti u medijima nije bio proporcionalan njenom značaju.
To je donekle razumljivo. Nekoga ko kupi nov automobil nimalo ne zanimaju metan i prašina iz rudnika u kojima se kopa ruda za karoseriju. Po istim principu, ljude ne zanima kako novinari rudare informacije od javnog značaja.
Prema predlogu pomenute izmene, zatvorom do godinu dana biće kažnjeno lice koje neovlašćeno spreči ili ometa objavljivanje informacije od javnog značaja, kao i lice koje zbog objavljivanja takve informacije vređanjem, zlostavljanjem ili bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrozi spokojstvo lica koje je informaciju objavilo.
Prema istom predlogu izmene Krivičnog zakonika, primena sile ili pretnje novinaru da neku informaciju objavi ili je ne objavi, biće kažnjavane zatvorom u trajanju do tri godine.
Kada bi ove izmene bile usvojene i kada bi, zamislimo jednu hipotetičku situaciju jer je to u stvarnosti nemoguće, one bile primenjene retroaktivno, nekoliko desetina subotičkih funkcionera bi već danas gulilo krompir u Sremskoj Mitrovici.
Ovde, kada pitate bolnicu za tačan broj mrtvorođene dece i broj majki čija su deca nažalost bila mrtvorođena, naiđete na zid ćutanja. Kada istu bolnicu pitate za ugovor sa jednom apotekarskom ustanovom, želeći da proverite nezvaničnu infromaciju o sumnjivom iznosu zakupa bolničkog poslovnog prostora, naiđete na zid ćutanja.
Kada bolnicu pitate zbog čega je, bez zakonom propisane dozvole nadležnih organa, upriličeno svečano otvaranje centra za vantelesnu oplodnju uoči prošlih izbora, koji je odmah potom “zatvoren”, naiđete na ćutanje bolnice.
Kada od Naše radosti zatražite detaljne podatke o letošnjoj sanaciji krova vrtića “Mandarina”, koju je kao činjenicu koja se dogodila naveo tehnički direktor te ustanove, odnosno kada ih zamilite da vam dostave podatke o izvođaču radova, obavljenom poslu i ceni koja je plaćena, naiđete na ćutanje.
Kada pitate Grad Suboticu, konkretno gradonačelnika, predsednika Skupštine grada i gradsku menadžerku, o mišljenju u vezi sa (nekadašnjim) službenikom gradske uprave, koji je u krivičnom postupku letos pravosnažno, zbog ugrožavanja nečije bezbednosti, osuđen na osam meseci zatvora, uslovno na dve godine, a kome je u piru uvreda i pretnjii na društvenim mrežama povremeno tercirao sadašnji šef gradonačelnikovog kabineta, naiđete na ćutanje.
Kada otkrijete i objavite da su u Zoološkom vrtu na Paliću uginula četiri lavića i potom pitate tu ustanovu zbog čega su lavići uginuli, ali i zbog čega su nedavno uginuli žirafa, mužjak foke i tapir, jer vam izvori govore da tu nešto debelo nije u redu, tresnete glavom o zid ćutanja.
Takvih primera u Subotici ima koliko god poželite. To zna svaki novinar koji je pokušao da se bavi svojim poslom.
Mafijaška omerta je časnija od bahatog ćutanja u senci stranačke zaleđine. Ona je pitanje poštovanja dostojanstva vlastite muškosti kroz ćutanje, odnosno nesaradnju sa vlastima i nemešanje u tuđe poslove. Ćutanje stranačkih nameštenika iz debele političke hladovine je puka bahatost koja će uskoro, uz malo sreće, postati krivično delo.
Nada umire poslednja.
Foto: Piksabej