Neko može da bude i gradonačelnik i direktor zoološkog vrta i direktor „Elektrovojvodine”, može da bude čak i predsednik države, milicajac ili carinik, ali ne može tek tako da bude medicinska sestra. Odatle moj posebno dubok naklon svim medicinskim sestrama
Branko M. Žujović
Omanjom ironijom sticaja okolnosti po Gregorijanskom kalendaru, ovaj tekst nastaje 13. maja, na nekadašnji Dan bezbednosti. Koristim stoga priliku da čestitam Dan bezbednosti Iliji Čvoroviću u svakome od nas, uz važno podsećanje da je Čvorovićev podstanar iz francuske ambasade, ipak, izašao bez torbe.
Gradonačelnik Stevan Bakić juče je subotičkim medicinskim sestrama čestitao Međunarodni dan medicinskih sestara i to je lepo. Toga dana, pored Svetog Vasilija Ostroškog, negujemo uspomenu na dan rođenja Britanke Florens Najtingejl, začetnice ovog humanog, odgovornog i od svih poštovanog poziva koji, ipak, ne može da obavlja bilo ko.
Neko može da bude i gradonačelnik i direktor zoološkog vrta i direktor „Elektrovojvodine”, može da bude čak i predsednik države, milicajac i carinik, ali ne može tek tako da bude medicinska sestra, odnosno, da ne bude zabune, medicinski tehničar, osim ako nije regularno i rigorozno kvalifikovan za to.
Odatle proishodi moj posebno dubok naklon pred svim medicinskim sestrama. Šta više, duboko verujem da su one najčvršći temelj politički izraubovane subotičke bolnice.
Sa divljenjem sam, pre koju nedelju, posmatrao kako medicinske sestre okreću preteške boce sa kiseonikom, kao da su lepeze – kako bi verovatno rekao Miloš Crnjanski, ne gubeći, pritom, ništa od svog šarma i gracioznosti, te kako podjednako požrtvovano, izlažući vlastito zdravlje, neguju svakog pacijenta.
Sa druge strane, Bakić subotičkim novinarima nije čestitao 3. maj, Svetski dan slobode medija. Ako ćemo pošteno, nije imao šta da im čestita. Stoga se toga dana zadovoljio slikanjem na otvaranju Kadetskog festivala Šahovskog saveza Srbije.
Šta uostalom gradonačelnik da čestita novinarima koji slobodno prenose sve njegove čestitke? Pritom, on sam onomad nije bio spreman da odgovori na niz osetljivih pitanja na stoti dan svog gradonačelnikovanja. Istini za volju, intervju je, nedugo potom, na isti način izvrdao i taze izabrani šef lokalnog odbora jedne od najgromoglasnijih opozicionih stranaka.
Izgleda da su u oba slučaja moja pitanja bila loše sročena, pa ni jedan od sagovornika za njih nije imao vremena.
Bakićeva čestitka medicinskim sestrama je važna jer se iza nje krije, kao što rekoh, politički rasturena gradska bolnica. O stanju u njoj sam pisao toliko puta, da me je sramota, a i mrzi me, da se po ko zna koji put ponavljam.
Na žalost, nije mi poznato da se gradonačelnik javno izjašnjavao o velikim, zaista velikim problemima u ovdašnjoj bolnici, niti da je njegova medijska svita, koja revnošću kolekcionara prenosi sve njegove čestitke, pohvale i zahvale, kao da su apostolske poslanice, ikada o njima izveštavala. A možda se o svemu što pominjem Bakić samo slikao, baš kao na Svetski dan slobode medija.
Krajnje je vreme, maj je mesec, da gradonačelnik zaviri iza svoje školski sročene čestitke i preduzme nešto u vezi sa bolnicom kako bismo mu svi mi jednog dana čestitali.