Kada direktor gradske ustanove nedeljama ispred javnosti ćuti kao nezaliveni fikus, a potom na društvenoj mreži objavi sliku predsednika države, on nam posredno, ali vrlo jasno, poručuje kako misli da se sa sugrađanima može poigravati upravo zahvaljujući hladovini pod pazuhom Aleksandra Vučića
Branko M. Žujović
Nimalo urednik naše “Fejsbuk” stranice nije pogrešio kada je podelio skrinšot “Instagram” profila Petra Savića, direktora Zoološkog vrta, koji je pre dva dana, na svom nalogu na pomenutoj društvenoj mreži, u promotivne svrhe objavio sliku šefa države.
Kada direktor javne ustanove nedeljama ispred javnosti ćuti kao nezaliveni fikus o jednom zaista važnom pitanju, kao što je način uginuća životinja u Zoološkom vrtu, a potom na društvenoj mreži objavi sliku predsednika države, on nam posredno, ali vrlo jasno, poručuje kako misli da se sa novinarima i sugrađanima može poigravati upravo zahvaljujući hladovini pod pazuhom Aleksandra Vučića.
Da nije tako, Saviću na pamet ne bi palo da se sakriva iza slike šefa države, pokazujući nam, pritom, svima nevidljivi srednji prst.
NOVI SET PITANJA KOJA SMO POSLALI UPRAVI ZOOLOŠKOG VRTA PROČITAJTE OVDE.
Savić nije portir, čistač ili fizički radnik u Zoološkom vrtu, neka mi pripadnici tih časnih zanimanja ne zamere što ih pominjem ovom prilikom, pa da kažemo da je sve što objavi na društvenim mrežama njegova privatna stvar i da ne treba zbog toga da trpi nikakvu kritiku, čak i onda kada upadne u očigledni etički ofsajd. Naprotiv, Savić je kao direktor ustnove itekako dužan da podnese veći stepen kritike javnosti.
Subotica zaista ne treba tako da živi, čekajući stranačkog Godoa.
POZIV GRADONAČELNIKU DA SE OGLASI POVODOM DEŠAVANJA U ZOOLOŠKOM VRTU PROČITAJTE OVDE.
Incident sa lavićima uzburkao je duhove ne samo zbog simpatija prema tim nesrećnim mladuncima, već iz jednog dodatnog, ali očiglednog razloga.
Stradanje lavića na Paliću je kroki sistema u kojem živimo.
Najpre, imamo kavez koji predstavlja potčinjenost države strankama. Imamo Savića čije je direktorovanje paradigma partitokratskog upravljanja društvom, institucijama i ustanovama. Imamo i loše odluke po laviće koji su personifikovali našu budućnost.
Ako se zaista ispostavi da je laviće usmrtio i pojeo mužjak, kako neki od zaposlenih u Zoološkom vrtu opravdano pretpostavljaju, u priči ćemo imati i simbolički predstavljene društvene predatore koji kontrolišu kapital i društvene tokove.
Otuda toliko visok stepen interesovanja javnosti za laviće i njihovu sudbinu. Otuda i ćutanje onih koji nam kroz kampanju “Subotica živi”, sakriveni iza Vučićeve populističke gromade kojoj će u kritičnom trenutku osipanja podrške okrenuti leđa kao što su ih svima do sada okretali, sugerišu da baš tako treba da odživimo svoj vek.
Otprilike kao lavići u njihovom kavezu.