Milan Kekanović, profesor doktor Građevinskog fakulteta u Subotici univerziteta u Novom Sadu, istakao je kako je zadovoljstvo što su mogli da se prikažu praktični radovi studenata koji će moći da odgovore na probleme koji eventualno mogu da se pojave kada je izgradnja zgrada i domova u pitanju, ali i zaštita od klimatskih promena koje utiču na kvalitet života.
Praktičan rad jednog modela zida bi mogao da odgovore i rešenja na probleme, rekao je profesor Kekanović, kao što su toplotni talasi, ali i zemljotresi. Profesor Kekanović ističe da se do Drugog svetskog rata, nijedna zgrada nije gradila sa termoizolacijom, na spoljnim zidovima. U pitanju je materijal koji postoji i danas – trska. Spoljnu termoizolaciju koju danas postavljamo, sprečava propusnost solarne energije – mi praktično pravimo antisolarne zgrade, istakao je profesor Kekanović.
„Stari graditelji su dobro poznavali fizikalne zakone, uvažavali su ih i primenjivali. Termoizolaciju su rešavali zidovima od naboja, pečenom opekom, debljinom zida. Na prirodan se način rešavala klimatizacija. Pre više hiljada godina bilo je toplotnih talasa. Gradili su se zidovi od pola metra pa i više. Mi pravimo zgrade danas sa nekoliko desetina spratova, pa ti debeli zidovi ne bi mogli da se primenjuju.
Postoje materijali danas, laki betoni koji mogu da oponašaju prirodne materijale. Mi gradimo zgrade gde smo oslonjeni na veštačku klimatizaciju, a to nije najbolje rešenje. Opterete se elektorsistemi. Zidovi će morati da se grade na tadicionalni način, ali sa veštačkim materijalima, kako bi se vršila prirodna klimatizacija: bez lepkova, zid mora biti parodifuzan“ – istakao je profesor doktor Kekanović.
Nedavni događaji širenja toplotnog talasa koji je zahvatio Evropu i Aziju sa temperaturama koje se približavaju +50 0C i kolaps distributivne mreže električne energije u regionu, upozoravaju na ozbiljnu opasnost po ljude koji trebaju pronaći utočište u svojim domovima. Kako napraviti domove koji moraju pružiti to utočište za ljude, na to pitanje odgovor treba da da arhitektonska i građevinska struka.
Reč stručnjaka čula se juče na Građevinskom fakultetu, koji decenijama unazad radi na unapređenju gradnje i izolovanju zidova zgrada, kako bi sprečili obrušavanje zgrada u zemljotresima, ali dali adekvatnu zaštititu ljudima koji u njima žive.
Inovativan i značajan projekat odradili su studenti Građevinskog fakulteta – buduće materijale kojima bi trebalo da se grade novi domovi.
Gips kao brzi, vezivni materijal za betom, mlevena slama, mleveni stiropor – kombinacija su materijala sa kojom se pravi moderna kuća „nabijanica“ – kuća koja oponaša nekadašnju, tradicionalnu seosku kuću od naboja.
Glavni značaj ovog projekta je izvedba modela zida koji bi sa aspekta humanosti omogućio ljudima da svoje buduće stanove i kuće dožive kao maksimalno siguran dom i utočište uz osećaj ugodnosti i bezbrižnosti, bez obzira koje nepogode se desile: jaki i razorni potresi jačine preko 8 Stepeni po Rihteru ili vrlo izvesni letnji toplotni udari sa temperaturama koje su već zabeležene u Evropi i Aziji i kreću se od +40 Celzijusovih pa čak do neverovatnih +48,8 0C, a možda će biti i mnogo više. Ljudi su zaslužili baš takav human odnos nauke, struke i zakonodavstva, da nikada više u svojim stanovima u zgradama i kućama, ne umiru u snu ili u mukama, pod ruševinama usled delovanja potresa ili od letnjih toplotnih udara, zbog klimatskih promena – ističu stručnjaci sa Građevinskog fakulteta.
