Između 20 i 25 odsto populacije, povremeno ili svakodnevno uzima neki od preparata benzodijazepina, odnosno sedativa.
U zemljama severne Evrope, taj procenat je ispod deset odsto. Zloupotreba lekova je češća kod žena nego kod muškaraca, dok se poslednjih godina uzrasna granica sve više pomera ka mlađim generacijama. Mladi češće istovremeno uzimaju više lekova i nedozvoljenih supstanci, piše Politika u svom štampanom izdanju.
Prema rečima profesora Janka Samardžića, kliničkog farmakologa sa Medicinskog fakulteta u Beogradu i supspecijaliste za bolesti zavisnosti u EU i Srbiji, postoji povećana zloupotreba lekova koji se propisuju na recept (benzodijazepini).
Samardžić je naveo da se prema istraživanju nemačkog Centra za borbu protiv bolesti zavisnosti smatra da je oko dva procenta stanovništva zavisno od lekova. Koliko ljudi pogrešno koristi, zloupotrebljava, lekove i time se nalazi na granici zavisnosti, ne može se sasvim precizno utvrditi.
„Benzodijazepini, odnosno sedativi su jedna od najčešće zloupotrebljavanih grupa lekova. Zloupotreba lekova može se definisati kao svaka primena lekova pri kojoj se ne slede uputstva lekara: uzimanje leka koji je propisan za nekog drugog, uzimanje veće doze i uzimanje na drugi način, za drugu svrhu…“, rekao je Samardžić.
Podaci Svetske zdravstvene organizacije ukazuju na to da se najviše zloupotrebljavaju anksiolitici i hipnotici, odnosno lekovi iz grupe sedativa, a odmah iza njih su antidepresivi.
Zloupotrebljavaju se i druge klase lekova poput opioida (metadon, hidrokodon, oksikodon, buprenorfin) i stimulansa (amfetamin, metilfenidat) ali i drugi preparati, kao što su nazalni dekongestivi, sedativni antihistaminici i antikonvulzivi.
Osim toga, lekovi koji se izdaju bez lekarskog recepta mogu biti korišćeni kao oni koji prethodne supstancama zloupotrebe.
Prema podacima iz 65 zemalja, Srbija i Hrvatska su među zemljama sa najvišim stopama potrošnje lekova.
Opširnije pročitajte ovde.
Izvor: Politika, Nova Ekonomija
