Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) organizovalo je javnu debatu o značaju lokalnog informisanja i poboljšanju uslova rada novinara u multietničkim sredinama.
Lokalni novinari su često izloženi različitim oblicima diskriminacije, pretnji i pritiscima pa je ujedno to bio povod za održavanjem ovakve tribine.
Na konferenciji je predstavljen godišnji izveštaj NDNV-a pod nazivom „Lokalne institucije suspendovale javnost, novinari nepoželjni, građani u medijskom mraku“. Izveštaj pruža pregled slučajeva diskriminacije, pritisaka i pretnji kojima su bili izloženi lokalni novinari u deset multietničkih sredina, a izrađen je na osnovu jednogodišnjeg monitoringa Mreže poverenika NDNV-a.
Prema izveštajima, glavni generatori pritisaka na novinare u Srbiji su javni funkcioneri i zvaničnici vladajućih političkih stranaka. Na debati su govorili Natalija Jakovljević, novinarka portala Magločistač, Branka Dragović Savić, glavna i odgovorna urednica Autonomije kao i Veljko Milić, pravni ekspert NDNV-a uz moderiranje Dinka Gruhonjića, programskog direktora NDNV-a.
Po rečima Gruhonjića najvažnije je što je uspostavljena mreža deset poverenika sa akcentm na multietičke sredine: “Možemo da dokažemo da je novinarstvo u Srbiji devastirano a da su profesionalni novinari na lokalu veoma retki.
Kad ih ima,izloženi su pretnjama, fizičkim napadima, diskriminaciji. Važno je informisati širu javnost i van Beograda, van Novog Sada o tome šta se dešava sa našim kolegama na lokalu. Nosioci političke moći smatraju da su ugasili svetlo na lokalu, a mi želimo da pokažemo da to nije slučaj. Samo ujedinjeni možemo ponovo da osvetlimo lokalne zajednici u Vojvodni i Srbiji” – jasan je Gruhonjić.
Cilj ove javne debate bio je da se šira javnost informiše o značaju lokalnog novinarstva i da se pokrene inicijativa za unapređenje mehanizama zaštite novinara. Diskriminacija i pritisci na lokalne novinare ne samo da otežavaju njihov rad, već urušavaju poverenje građana u odgovorno i profesionalno novinarstvo, što je ključno za očuvanje ljudskih prava, vladavinu prava i kontrolu vlasti.
Rad lokalnih novinara često ostaje nevidljiv i marginalizovan u širim medijskim zajednicama, jer je javno informisanje u Srbiji centralizovano. Lokalni problemi teško dospevaju do šire publike, zbog čega su izazovi sa kojima se novinari suočavaju nedovoljno prepoznati u strateškim medijskim dokumentima.
Natalija Jakovljević istakla je da je situacija posebno u mađarskim medijima još gora nego u srpskim medijima. Redakcije na mađarskom jeziku ostajale su bez odgovora kada su se obraćali mađarskom Nacionalnom savetu ili SVM-u:
“Odgovore su mogli da dobiju samo na press konferencijama, a dešavalo se i etiketiranje na FB nalogu predsednika SVM-a gde je za novinare govorio da su kvazi novinari i slično. Što je manja lokalna sredina novinaru je teže da dođe do informacija. Koleginica koja izveštava za Magločistač ne može da dođe do informacija, jer ne dobija pozive iako je zamolila institucije da joj se šalju pozivi za događaje. Dobijala je pozive samo od opozicionih stranaka, pa nas zbog toga svrstavaju u opozicioni medij, što nije tačno. Ono što je dobro, postoji solidarnost među novinarima.
Ovoj tribini su prisustvovali ne samo novinari nego i građani, što je dobro, jer se tako gradi dobar odnos – mogu da računaju jedni na druge. Potrebno je građanima pričati u kakvom su stanju lokalni mediji koji zavise od projekta do projekta. Građani treba da podrže svoj lokalni medij, pa čak i ako na mesečnom nivou izvoje samo 200 dinara i uplate na račun medija koji čitaju. I time bi umnogome pomogli lokalnim medijima” – istakla je Natalija Jakovljević.
Branka Dragović Savić, glavna i odgovorna urednica Autonomije istakla je da su retki novinari koji su verni svojoj profesiji i ako se ne bavi javnim interesom, nije novinar: “Ti novinari nemaju dovoljnu podršku zajednice. Usamljeni su u toj borbi za javni interes. Na dnevnom nivou trpe diskriminaciju i od kolega iz medija koji su u službi režima ali i od kolega iz sopstvenih redakcija. Ključna je diskriminacija od javne vlasti. Javna vlast ne sme da ignoriše ijednog novinara. Mi imamo relativno dobre medijske zakone ali se oni ne primenjuju. Stvara se opasna atmosfera u kojoj se od novinara prave neprijatelji.”
Potrebno je jačanje mreže lokalnih novinara i medijske zajednice kako bi se javnost alarmirala o pritiscima na novinare i kako bi se kreirali strateški medijski dokumenti koji će omogućiti novinarima da poboljšaju svoje socijalne uslove i izbore se protiv diskriminacije.
