Postoji nešto čudesno u tom jednostavnom okretanju pedala – ritam koji pokreće ne samo točkove, već i dušu.
Bicikl nije samo prevozno sredstvo. On je osećaj slobode, način da se misli pročiste, da se negativna energija izbaci iz tela i uma. Na biciklu ne bežimo – na biciklu dolazimo sebi – reči su jednog prekaljenog bicikliste, subotičkog veterana, koji ne posustaje decenijama, skupljajući hiljade kilometara u svojim točkovima.
Rođen u 19. veku u Nemačkoj, prvi značajni predstavnik ove mašine bio je velosiped – nespretan i težak, ali revolucionaran. Od tada do danas, bicikl je prošao put od jednostavne radne mašine do tehnološki usavršenog savršenstva. Svaki zupčanik, lanac i kočnica danas su plod decenija preciznog inženjeringa i ljubavi prema pokretu.
Ali ono što bicikl čini zaista posebnim nisu samo mehanički detalji – već priče koje nosi. Priče o trkama koje se voze više od 100 godina, o rutama koje su ostale nepromenjene i koje su preživele i ratove i epohe. O ljudima koji se godinama penju istim serpentinama, jureći protiv vetra i vremena, ne da pobede druge, već da pobede sebe.
Danas, u svetu punom buke i brzine, bicikl je tiho podsećanje na ravnotežu. Na prirodu, na zdravlje, na slobodu. Na to da je ponekad najbrži put do sreće – najsporiji. Pedala po pedala, dah po dah, misao po misao – sve se usklađuje u harmoničan ritam života.
U čast biciklu – najiskrenijem prijatelju tela i duha – neka svaki dan bude tvoj dan. A danas, 3. juna, na Svetski dan bicikla, neka bude i naš zajednički omaž pokretu, tišini i slobodi.
Zato – vozi!
