Pavo Marinković, reditelj je filma „Bosanski lonac“ koji se prikazuje u okviru selekcije „Paralele i sudari“.
Četvrtog festivalskog dana, u bioskopu “Abazija” prikazano je njegovo ostvarenje, koje svakako izaziva zanimanje svih koji su sa ovih prostora, a iskusili su izbeglištvo, rad u inostrastvu ili samo balkansku melanholiju, u inostranstvu, koju ljudi iz regiona nose u sebi.
Autor filma osvrnuo se na prijem filma “Bosanski lonac” u Austriji, gde se i odigrava njegova radnja:
„Austrijska kritika je prepoznala metaforičnost u nazivu filma i zapravo su imali pravo. Da biste napravili bosanski lonac, onaj najsiromašniji će doneti luk, a onaj najbogatiji će doneti meso. Bitni su ta solidarnost i zajedništvo, koje Evropi praktično nedostaje. Postajemo sebični, nesolidarni, egocentrični. Taj element je dosta bitan i posebno je prepoznat na Zapadu“.
Pavo Marinković je konstatovao da je ovo film o gubitku samog sebe, gubitnicima i gubitništvu, te dodao se radi o njegovom najličnijem filmu: „Ja nisam glavni junak Faruk, ali postoje velike sličnosti. Priča o njegovom vraćanju samom sebi je bit.“, zaključio je hrvatski reditelj i dodao kako nemamo saosećanja i solidarnosti, a ovaj film je metafora toga.
Pavo Marinković nije prvi put na Paliću, bio je 2017. godine kada je u fokusu bila hrvatska kinematografija – prikazan je njegov film “Ministarstvo ljubavi”. Marinković kaže da se na Paliću oseća odlično, uz antitoksičnu atmosferu: „Subotica je otvoren, multietnički grad, a Subotičani su pristojniji od Bečlija“, gde Pavo živi. Kako kaže, “postoji ta jedna ležernost, jedan evropski štih, i u Subotici i na festivalu”.
