Od 10. maja, biće otvoren konkurs za izbor najbolje nove srpske reči, koji organizuje „Mala biblioteka“ iz Londona.
Takmičenje će trajati do 30. septembra 2025. godine, a cilj mu je da podstakne stvaranje novih izraza koji bi mogli zameniti nepotrebne tuđice u srpskom jeziku.
Učesnici mogu poslati do pet predloga novih reči, uz objašnjenje značenja, inspiracije i cilja svake reči. Posebna pažnja posvećuje se rečima koje mogu zameniti strane izraze, posebno anglicizme, koji su nepotrebno prisutni u svakodnevnom govoru.
Nagradni fond uključuje prvu nagradu od 600 evra, drugu od 400 evra i treću od 200 evra.
Dragana Albijanić, pobednica takmičenja 2023. godine sa rečju „duhoklonuće“, ističe važnost ovakvih inicijativa:
„U jednom svom eseju, Isidora Sekulić kaže: „Živ je i napredan narod koji jezik svoj usavršava“. Menjanje i usavršavanje jezika vezano je za razvoj društva, pošto jezik, osim što je biološka i psihološka pojava, jeste i sociološka pojava. Njime se sporazumevamo sa drugim ljudima. Mislim da su načini na koji se jedan jezik obogaćuje, snaži, razvija i usavršava različiti i da u tome učestvuje društvo kao celina.
Po meni je danas veoma važna i svest o očuvanju jezika. Pozajmljenice i tuđice su normalna pojava u svakom jeziku i nisu zabrinjavajuće ukoliko ne dođe do njihove preterane upotrebe, tj. do nagomilavanja nepotrebnih stranih izraza. Bojim se da kod nas danas postoji sklonost ka preteranom korišćenju pre svega anglicizama, i to ne samo kod dece i mladih, već i u javnim glasilima, u akademskim krugovima itd. Meni to smeta na sličan način kao što mi u govoru smetaju poštapalice. Skoro svi koristimo neku od poštapalica i to ne kvari naš govor ukoliko nije prečesto, ali ako posle svake 3–4 reči kažete „ovaj“ ili „znači“, onda govor počinje da iritira slušaoca, odnosno sagovornika. Ja slično doživljavam i prečestu upotrebu stranih izraza.
Važno je da imamo svest o opasnosti od ugrožavanja i siromašenja maternjeg jezika na ovaj način i odgovornost da to ne dozvolimo. Uvođenje novih reči ne može biti nasilno. Ono podrazumeva tok, vreme i spontanost. Ne vidim ništa loše u takmičenju tipa „Najbolja nova srpska reč“, naprotiv. Mislim da takvi poduhvati nadahnjuju i podstiču ljude da ozbiljnije i dublje promišljaju o svom jeziku. Takođe, doprinose javnom razgovoru o jeziku, o stanju u kom se on nalazi, vrednostima reči koje koristimo.
U proteklom periodu radila sam na uređivanju knjige izabranih reči sa protekla dva takmičenja (2023. i 2024. godine), koja će uskoro biti objavljena, i prijatno se iznenadila mnogim predlozima. Neki učesnici su zaista ozbiljno promišljali o rečima koje predlažu – o njihovom značenju, zvučanju, korenu, melodiji… Te predložene reči odražavaju i razne društvene pojave i životne činjenice. Kao što npr. jedna umetnička slika ne odražava samo biće konkretnog umetnika, već kroz to i vreme u kome je nastala, društveni ambijent, umetnički stil ili pravac, tako i nova reč (ako se „primi“ u narodu) otkriva mnogo toga o društvu i trenutku u kome je iznedrena.
Da zaključim, niti sam sklona preteranom jezičkom čistunstvu i besmislenom strahovanju od postojanja stranih izraza, niti sam za njihovo prenaglašeno korišćenje i zanemarivanje vrednosti, snage i lepote srpskog jezika – rekla je Dragana Abijanić.
Ovo takmičenje pruža priliku svima da doprinesu razvoju i obogaćivanju srpskog jezika, podstičući kreativnost i svest o značaju očuvanja jezičke kulture.
