Ove godine u septembru navršava se tačno osamdeset i tri godine od kada je zloglasna Žuta kuća u Subotici pretvorena u mučilište.
Da se ne zaboravi potrudila se dr Margareta Bašaragin, koordinatorka Udruženja građana “Centar za ženske studije i istraživanja” – podružnice u Subotici. Posvetila se istraživanju i proučavanju, između ostalih tema, antifašistkinja koje su svoj život izgubile u Drugom svetskom ratu, o Žutoj kući, antifašističkom delovanju i otporu.
Te 1941. godine fašistička okupatorska vlast započela je masovna hapšenja svih onih koji su se suprotstavili teroru.
Veliki broj njih zatvoren je u Žutoj kući – zloglasnom mučilištvu. Među njima bilo je i stotinak žena čija je imena zabeležila Magda Simin Bošan, i sama zatvorenica žute kuće.
Žuta kuća bila je sedište Gestapoa i mučilište sve do kraja Drugog svetskog rata. Prebijanja i vešanja bila su svakodnevica.
U ovom objektu pre više od osam decenija dešavala su se brutalna mučenja i ubistva, a Margareta Bašaragin, uz istomišljenike se trudi da se žrtve Žute kuće nikad ne zaborave.
Koordinatroka Ženskih studija i istraživanja Bašaragin imala je ideju da u podrumu Žute kuće položi venac kako bi se odala počast svim stradalima u toku Drugog svetskog rata, ali je dekanica ove, sada obrazovne ustanove, istakla da je zbog renoviranja, došlo do strukturalnih izmena u samom podrumu, pa je nepristupačan.
Na pitanje novinara da li su pozvani čelni ljudi Grada Subotice kako bi se obeležila počast stradalima u Žutoj kući Bašaragin je rekla da i pored slanja poziva za obeležavanje ove godišnjice, odgovor nije dobila.
