Prvi objavljeni podaci popisa poljoprivrede pokazuju zabrinjavajuće trendove u ovoj oblasti. Za pet godina poljoprivredno zemljište smanjeno za više od petine, a broj gazdinstava opao za 10 odsto. Ako se ovaj trend nastavi, zavisićemo od uvoza hrane.
Stanjem zadovoljni ni poljoprivrednici u Srbiji. Obradivog zemljišta je sve manje, a u prethodni 11 godina smanjeno je za 24 odsto.
„Imajući u vidu da se kroz velike infrastrukturne projekte kao i kroz druge građevinske projekte, fond ukupnog obradivog zemljišta smanjuje. To može biti vrlo kritično u nekom narednom periodu“, kazao je agroekonomista Milan Prostran.
Manje obradivog zemljišta nužno dovodi i do smanjenja broja poljoprivrednika, a u mnogo boljoj poziciji nisu ni stočari – broj goveda je u prethodnih 5 godina smanjen za 17 odsto, a svinja čak za 30 odsto. Poljoprivrednici kažu da je razlog to što i ratari i stočari posluju sa gubitkom.
„Mi dođemo do toga da jedan kilogram pšenice nas košta 17 dinara, a cena pšenice je trenutno 18 dinara. Za nas se veže terminologija da smo mi čuvari socijalnog mira, bojim se da smo u poslednje vreme najveći kockari u ovoj državi“, navodi poljoprivrednik Saša Tomas.
O boljim uslovima srpski poljoprivrednici sa resornom ministarkom pregovaraju još od poslednjih blokada ali njihova očekivanja nisu ispunjena. Zato najavljuju nove proteste – ovaj put , kažu, zbog otežane prijave parcela za dogovorene subvencije po hektaru, kao i zbog kašnjnjenja povraćaja akciza na gorivo.
„Onaj ko uvek ispašta je seljak“, zaključuje poljoprivrednik Saša Tomas.
Izvor: N1
