Ovog vikenda, u noći između subote i nedelje, kazaljke se ponovo pomeraju – prelazimo sa letnjeg na zimsko računanje vremena. U tri sata ujutro sat se vraća na dva, što znači da ćemo spavati jedan sat duže.
Iako se ova promena već decenijama sprovodi u gotovo celoj Evropi, svake godine se ponovo otvara pitanje: da li je pomeranje sata zaista korisno ili je vreme da ga ukinemo?
Ideja o letnjem i zimskom računanju vremena prvobitno je uvedena da bi se bolje iskoristilo dnevno svetlo. Pomeranjem sata unapred u proleće, dan „traje duže“, pa ljudi troše manje električne energije u večernjim satima. Iako je ušteda danas manja nego pre nekoliko decenija, jer moderni uređaji troše manje struje, princip racionalnijeg korišćenja prirodnog svetla i dalje ima smisla.
Mnogi takođe ističu da pomeranje sata u jesen donosi dodatni sat sna – mali, ali prijatan poklon svima koji se bude rano.
Ipak, sve je više onih koji smatraju da ova praksa donosi više štete nego koristi. Brojna istraživanja pokazuju da promena ritma sna i budnosti, makar za samo jedan sat, može negativno uticati na organizam. Ljudi se teže prilagođavaju, javljaju se umor, pad koncentracije, pa čak i veći rizik od saobraćajnih nezgoda i srčanih problema u danima posle promene sata.
Posebno je teško deci i starijima, kojima je biološki ritam osetljiviji. Osim toga, stručnjaci tvrde da ušteda energije više nije značajna – moderna društva rade u svim vremenskim zonama i ritmovima, pa promena sata donosi više konfuzije nego koristi.
Evropska unija je još 2019. predložila ukidanje sezonskog pomeranja sata, ali dogovor o jedinstvenom vremenu još nije postignut. Dok se odluka ne usaglasi, kazaljke ćemo i dalje okretati svake jeseni i proleća.
Dakle, u noći između subote i nedelje, spavajte sat duže – ali ne zaboravite da nas već u martu čeka novo navikavanje.
