Proleće, iako za mnoge najlepše godišnje doba, osobama koje pate od alergija često donosi neprijatnosti.
Umesto uživanja u mirisima i bojama procvetalih biljaka, suočavaju se sa kijanjem, svrabom očiju, curenjem nosa i umorom. Glavni uzročnici tih simptoma su poleni – sićušne čestice koje biljke ispuštaju radi oprašivanja, a koje kod osetljivih osoba izazivaju burne imunološke reakcije.
Najizraženiji alergeni u proleće dolaze od drveća. Polen breze, jasena, leske, topole, javora i platana najaktivniji je u periodu od marta do maja. Osetljive osobe već krajem aprila počinju da osećaju i prve tegobe izazvane polenom trava, čija sezona traje sve do sredine leta. Iako je ambrozija poznata kao jesenski alergen, pojedine vrste korova mogu izazvati reakcije i u proleće, naročito ako se radi o osetljivoj osobi.
Pored polena, prolećne alergije mogu pogoršati i kućni alergeni poput grinja, buđi i dlaka kućnih ljubimaca. Promene temperature i povećana vlažnost vazduha povoljno utiču na razvoj buđi u zatvorenim prostorima, što dodatno komplikuje stanje alergičnih osoba.
Simptomi alergije najčešće se javljaju u vidu kijanja, svraba i suzenja očiju, zapušenog nosa, kašlja, pa čak i gušenja kod osoba koje boluju od astme. Prisutna je i opšta iscrpljenost organizma, što može uticati na produktivnost i raspoloženje.
Za ublažavanje simptoma važno je pratiti informacije o koncentraciji polena u vazduhu i prilagoditi svakodnevne aktivnosti. Preporučuje se izbegavanje boravka napolju u jutarnjim i večernjim satima kada je koncentracija polena najviša, kao i redovno tuširanje nakon izlazaka. Odeću treba sušiti u zatvorenom prostoru, a stan redovno provetravati, uz upotrebu prečišćivača vazduha kada je to moguće.
Korišćenje antihistaminika i drugih terapija, u dogovoru sa lekarom, može značajno ublažiti simptome i omogućiti lakši prolazak kroz ovaj period godine. Iako nisu životno ugrožavajuće, prolećne alergije mogu ozbiljno narušiti svakodnevni kvalitet života, zbog čega je važno na vreme ih prepoznati i pravilno tretirati.
