Kako nastaju zvezde? Šta se događa u crnim rupama? Može li asteroid zaista pogoditi Zemlju – i da li bismo to uopšte znali na vreme? Na ova i mnoga druga pitanja Subotičani su dobili odgovore na uzbudljivom predavanju „Astronomija – nauka koja proučava noćno nebo“, koje je u prostoru InspiraHub-a održala dr Monika Jurković, naučna saradnica Astronomske opservatorije u Beogradu i predsednica Društva astronoma Srbije.
Ova Subotičanka, koja je doktorirala na Matematičkom fakultetu u Beogradu, uspela je da nauku o svemiru približi publici jednostavno i inspirativno, povezujući svakodnevni život sa ogromnim svetskim istraživanjima.
„Astronomija je nauka koja se ne bavi samo nepoznatim svemirskim prostranstvima – ona nam pomaže da bolje razumemo i sopstvenu planetu“, istakla je dr Jurković, dodajući da posmatranje za astronome ima isto značenje kao eksperiment za fizičare.
Kako biste običnom čoveku objasnili šta je zapravo astronomija?
Astronomija je nauka koja se bavi proučavanjem svemira. Kada kažemo „svemir“, mislimo i na ono što je oko nas – naš Sunčev sistem i Sunce, ali i na ono što je mnogo dalje, kao što je naša galaksija, Mlečni put, i ostale galaksije. Dolazimo tako i do velikih pitanja o nastanku univerzuma, o tome kako je nastao život i da li ga ima negde drugde. To su posebne grane astronomije kojima se bavimo. Uvek volim da naglasim da je astronomija prava nauka – ista kao fizika ili hemija, sa mnogo oblasti. Sve što u astronomiji proučavamo, moramo da potkrepimo posmatranjem. Posmatranje za astronome ima isti značaj kao eksperiment za fizičare.
Govoreći o fascinantnim pojavama kao što su crne rupe, komete i udaljene galaksije, predavačica je razbila brojne mitove: crne rupe ne „gutaju“ sve što im se približi, a nauka neprestano razvija načine da na vreme otkrije potencijalno opasne asteroide.
Deluje jednostavno, ali sigurno nije. Mi, obični laici, malo znamo o astronomiji osim onog što vidimo golim okom. Koji su to mitovi sa kojima se najčešće susrećete?
Vrlo često me pitaju da li će nas crna rupa jednog dana progutati. Neće, jer nema crnih rupa u našoj blizini. Ljude ta tema uzbuđuje, možda i plaši, jer crne rupe „usisavaju“ materijal oko sebe, pa deluje kao da su opasne. Međutim, one nisu blizu nas. Postoje dve vrste crnih rupa – one koje nastaju od izuzetno velikih zvezda, i one koje se nalaze u centrima galaksija. Te velike crne rupe opstaju zahvaljujući ogromnoj gravitaciji čitave galaksije.
A šta je s asteroidima i kometama? Da li oni mogu da nam naprave problem?
Komete su predivne za posmatranje. Kada se pojave na nebu, izgledaju kao da nisu sa ovog sveta – i zaista nisu, jer dolaze sa ivica našeg Sunčevog sistema. Kako se približavaju Suncu, oslobađaju materijal koji vidimo kao njihov rep. Od kometa ne treba da se plašimo.
Asteroidi su mala tela Sunčevog sistema koja se većinom nalaze između Marsa i Jupitera. Zbog ogromne mase Jupitera, neka od tih tela ponekad mogu biti izbačena iz svoje orbite. Zato postoje međunarodni posmatrački projekti koji prate njihovo kretanje. Danas imamo i strategije kako da eventualno skrenemo neki asteroid s putanje ukoliko bi se približio Zemlji.
Znači, kao u naučno-fantastičnim filmovima?
Otprilike! Postoji misija koja se zove DART, koja je već izvedena – svemirska letelica je udarila u asteroid i promenila mu orbitu. Dakle, ono što je nekada izgledalo kao naučna fantastika, sada je stvarnost.
Kako astronomija menja naše razumevanje čoveka i njegovog mesta u univerzumu?
Ljudi koji su bili u svemiru, poput astronauta na Međunarodnoj svemirskoj stanici ili Apolo misijama, često pričaju o trenutku kada prvi put ugledaju Zemlju iz daljine. Kada vide koliko je mala i usamljena u ogromnom svemiru, postanu svesni koliko je naš svet dragocen i koliko je važno da ga čuvamo.
Publiku je posebno zainteresovala priča o svetskom projektu Vera Rubin Observatorija (LSST) u Čileu, gde svake noći ogromni teleskop skenira nebo i prikuplja podatke o milijardama nebeskih tela – u čemu učestvuju i srpski astronomi.
tonski Koji su najznačajniji međunarodni projekti u kojima Srbija učestvuje?
Srbija je deo velikih međunarodnih tokova. Izdvojila bih Vera Rubin Observatory (LSST) u Čileu, gde je Srbija član konzorcijuma. Taj teleskop ima najveću CCD kameru na svetu i svake noći skenira nebo, prikupljajući petabajte podataka. To je ogroman korak za astronomiju. Srpski istraživači učestvuju ravnopravno sa kolegama iz celog sveta.
Da li vam je dosadilo da gledate u nebo?
Nije, nikada!
A da li smo mi svesni šta se sve dešava na nebu iznad nas?
Nažalost, ne. U gradovima imamo ogromno svetlosno zagađenje, pa mnogi ljudi nikada ne vide pravo noćno nebo. Kada pogledate gore, obično vidite samo Mesec. A astronomija podrazumeva posmatranje finih promena – to je kao da radite ručni rad, morate biti strpljivi i pažljivi.
Pomračenja, meteorske kiše… koliko su važni ti prirodni fenomeni?
Pomračenja su sasvim prirodne pojave i ne treba ih se plašiti. Ona su nam pomogla da shvatimo da Zemlja kruži oko Sunca, a ne obrnuto. Pomračenje Sunca pomaže u proučavanju njegove atmosfere, a pomračenje Meseca je vizuelno spektakularno. Meteorske kiše, poput Perseida, nastaju kada Zemlja prolazi kroz materijal koji su ostavile komete. Najlepše ih je posmatrati sa tamnog mesta, daleko od gradske svetlosti.
Koja vam je omiljena planeta – i koje biste pitanje postavili univerzumu?
Moja omiljena planeta je Zemlja. Imamo samo jednu i moramo je čuvati. A pitanje koje bih postavila… verovatno bi bilo o postanku univerzuma i života.
Dok su se svetla InspiraHub-a gasila, mnogi su ostali gledati u nebo – možda prvi put s istinskom radoznalošću.
Jer, kako je rekla dr Jurković:
„Noćno nebo krije odgovore koji nas povezuju sa beskrajem.“
Organizatori su najavili da će InspiraHub nastaviti sa naučno-inspirativnim programima, otvarajući prostor Subotičanima da kroz znanje i razgovor istražuju svet – i univerzum.
