Spasovdan, praznik Vaznesenja Gospodnjeg, obeležava se 40 dana nakon Vaskrsa, uvek u četvrtak, i ima duboko duhovno značenje u hrišćanskoj tradiciji.
Prema Novom Zavetu, to je dan kada se Isus Hrist, posle vaskrsenja, poslednji put javio svojim učenicima, blagoslovio ih i uzneo se na nebo, ostavljajući im misiju da šire Jevanđelje po svetu. Upravo iz tog čina i potiče naziv praznika – dan spasenja, dan vere u večni život.
Za vernike, Spasovdan nije samo sećanje na jedan od ključnih događaja u hrišćanskom učenju, već i poziv na duhovni rast, na obnovu vere, nade i ljubavi – temeljnih hrišćanskih vrednosti.
U narodu je Spasovdan poznat kao veoma srećan dan, kada je dobro započinjati nove poslove i donositi važne odluke. Kao prolećni praznik stočara i zemljoradnika, duboko je ukorenjen u običajima koji spajaju veru i prirodni ciklus. Na taj dan, ljudi su pleli krstiće od leskovih grančica, koje su postavljali ispred kuće ili na njive, verujući da donose zaštitu i plodnost.
Verovalo se da obavezno treba pojesti prve jagode – kao simbol sreće, a trpeza je bila bogata, okupljajući porodicu i komšije. Posebno mesto zauzimala je cicvara – tradicionalno jelo spremano baš za ovu priliku.
Postojala su i verovanja o onome što se ne sme činiti – izbegavalo se dremanje, kupanje i brijanje, jer se verovalo da to može doneti nesreću ili slabost tokom godine.
