Saobraćajne nezgode ne jenjavaju, a prema poslednjim podacima iz Agencije za bezbednost saobraćaja od početka godine živote je izgubilo 390 ljudi, među kojima je 79 mladih. Dok se u javnosti otvara pitanje šta je rešenje – represija ili prevencija, ne smemo zaboraviti da na drumovima već 28 godina ne jenjava takozvani srpski rulet.
Taj izraz se koristi kako bi se najbliže opisao neodgovoran, bahat i krajnje rizičan način vožnje koji godinama dovodi do teških saobraćajnih nezgoda u našoj zemlji. To se pre svega odnosi na rizične postupke, kao u ruskom ruletu – igrom u kojoj se okretanjem bubnja revolvera s jednim metkom rizikuje život. Simbolika leži u spremnosti pojedinih vozača da svesno kockaju svoj i tuđi život na putevima.
U praksi podrazumeva vožnju velikim brzinama po gradskim ulicama i kroz naselja, trke i nadmetanja po auto-putevima i bulevarima, vožnju pod dejstvom narkotika i alhokola, snimanje i objavljivanje takvog sadržaja na društvenim mrežama i slično.
U junu 1997. godine Beograd je potresla teška saobraćajna nezgoda u Terazijskom tunelu, jednom od najprometnijih gradskih saobraćajnih čvorišta. U kasnim noćnim satima, vozač “poršea” kretao se velikom brzinom (od oko 190 kilometara na sat) iz pravca Trga republike, izgubio je kontrolu i udario u zid tunela, posle čega se zapalio. U vozilu su se nalazila tri mladića, od kojih su dvojica poginula na licu mesta, dok je treći zadobio teške povrede i podlegao je istim u bolnici. Svedoci su kasnije govorili o zastrašujućem prizoru – plamen je zahvatio čitav tunel, a prolaznici i vozači su pokušavali da pomognu dok su čekali vatrogasce i hitnu pomoć.
Istraga je pokazala da je uzrok nesreće bila prekomerna brzina i alkohol u krvi vozača. U medijima su se pojavile informacije da se okrivljeni trkao sa vozačom “BMW-a” što se smatra prvim slučajem “srpskog ruleta”. Tragedija iz 1997. godine postala je jedno od najpoznatijih upozorenja o opasnostima bahate vožnje u centru Beograda, a Terazijski tunel ostao je simbol kako jedan trenutak nepažnje može zauvek promeniti više života. Bahati vozač, kako su ga karakterisali beogradski mediji, bio je osuđen na devet godina zatvora.
Uprkos svim apelima to se nije iskorenilo do danas, a da nije reč o mitu pokazuje i tragedija na Karaburmi iz 2021. godine kada je, zbog nemari vozača, život izgubio dečak koji je s ocem prelazio ulicu. Na Autokomandi samo godinu dana kasnije stradali su momak i devojka – razlog je bio neprilagođena brzina jednog vozača koji zbog “srpskog ruleta” ugasio dva života. U tom periodu je i Nišlija star 19 godina vozio velikom brzinom i ubio dvoje ljudi na pešačkom prelazu. Istraga je pokazala da je vozač, samo nekoliko trenutaka pre tragedije, snimao mobilnim telefonom tablu koja prikazuje brzinu od oko 190 kilometara na sat. Godinu dana kasnije u Novom Sadu mladić je upravljao vozilom pod dejstvom alkohola, izgubio kontrolu i usmrtio devojku koja je prelazila ulicu.
Ilegalne noćne trke postale su svojevrsni urbani fenomen u Srbiji, posebno u većim gradovima poput Beograda, Novog Sada i Niša. Najčešće se održavaju daleko od očiju policije, okupljaju mlade ljude željne adrenalina, brzine i prestiža. U pitanju su takozvani “rejsersi” – vozači koji svoje automobile prepravljaju do neprepoznatljivosti, ulažući u motore, izduvne sisteme i osvetljenje, često zanemarujući bezbednost i zakon. Trke obično počinju kasno u noć, najčešće posle ponoći, a organizuju se putem zatvorenih grupa na društvenim mrežama i aplikacijama za razmenu poruka. Učesnici se okupljaju na dogovorenom mestu, meri se vreme vožnje na određenoj deonici, a ponekad se klade u novac ili automobile.
Iako na prvi pogled deluju kao “mladalačka zabava”, ove trke često se završavaju tragedijom. Brojni su slučajevi kada su vozači izgubili kontrolu, udarili u stubove, automobile drugih učesnika ili pešake. Policija s vremena na vreme sprovodi akcije kontrole, ali zbog brzine i organizovanosti trkača, njihovo “hvatanje” je otežano. Ilegalne trke ne nose samo rizik po učesnike, već i po slučajne prolaznike.
Građani se često žale na buku, dim i miris guma, ali i na osećaj nesigurnosti jer se trke ponekad održavaju u naseljenim delovima grada. Uprkos apelima policije i stručnjaka za bezbednost saobraćaja, deo mladih i dalje trke vidi kao izraz slobode i bunt protiv sistema – u narodu je taj fenomen poznatiji kao “srpski rulet”.
Fenomen “noćnih rejsersa” u Srbiji duboko je povezan s kulturom brzine i željom za dokazivanjem, smatraju stručnjaci. Dok jedni u njima vide samo opasnu igru s tuđim životima, drugi ih smatraju podzemnim sportom bez mesta u legalnom svetu. Ipak, jedno je sigurno – dokle god noćni motori zavijaju po asfaltu, granica između strasti i tragedije biće tanka kao crta startne linije.
