Student Vedran Peić: „Nismo znali da smo toliko jaki!“

Proteklih meseci studenti širom Srbije predvodili su proteste, a među njima je bio i Vedran Peić, apsolvent srpske književnosti i jezika na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Od prvih dana bio je među najaktivnijima, prvi među jednakima – razgovarao je sa ljudima, usmeravao kolonu, govorio na skupovima. Za njega aktivizam nije bio samo čin, već duboko promišljena potreba za promenom.

- Advertisement -

Jedan od njegovih najvećih poduhvata bio je trodnevni pešački put od Subotice do Novog Sada, kako bi odao počast stradalima u tragediji, a zatim nastavak ka Beogradu na veliki skup „15. za 15“.

„Osećala se ljubav, radost, nada“
Oko stotinu Subotičana krenulo je put Beograda, a još toliko pridružilo se iz Novog Sada. Utisci s pešačenja su, kako kaže, nezaboravni:

„Meštani su se samoorganizovali i kažu da su iznenađeni koliko se njih uključilo u doček studenata. Prštalo je sa svih strana. Nije toliko važno što su nas dočekali hranom i pićem, nego sa kakvim oduševljenjem su nas primili. Svi su bili apsolutno veličanstveni od početka do kraja. Beskrajno im hvala.“

Posebnu zahvalnost studenti upućuju meštanima koji su ih dočekali duž rute Subotica – Novi Sad: Stari Žednik, Mali Beograd, Bačka Topola, Lovćenac, Feketić, Mali Iđoš, Srbobran, Sirig, Čenej i Novi Sad.

A potom i onima koji su ih ispratili i bodrili na putu ka Beogradu: Sremski Karlovci, Beška, Inđija, Stara Pazova, Nova Pazova, Batajnica, Zemun i Beograd!

„Vaša podrška nam je bila vetar u leđa, nešto što ćemo pamtiti zauvek!“

„Sanjaćemo ovo“
Doček u Beogradu, ističe, bio je poseban.

„Sam dolazak u Zemun, ali i ranije kroz Staru i Novu Pazovu, Inđiju, bio je spektakularan. Ljudi su formirali špalire od nekoliko kilometara. Dobrodošlica na Terazijama je bila za pamćenje. Sanjaćemo ovo.“

Mirna atmosfera i organizovanost mase takođe su ga fascinirali.

„Nisam se osećao ugroženo. Ljudi su, čak i u najvećoj gužvi, jedni druge umirivali, pravili smo ‘vozove’ kako bismo lakše izašli iz mase. Bilo je interesantno i čini mi se da smo svi bili pod utiskom – koliko nas je.“

Ipak, u jednom trenutku, atmosfera je nakratko postala napetija kada se u masi začuo snažan udar.

„Ja sam prvobitno čuo kako je nešto udarilo o put, pod. I onda udar, kao kada bi prošao mlazni avion. Iskreno, taj zvuk nije bio toliko strašan, nego reakcija ljudi i izbezumljenost. Neki ljudi uplakani, neki viču, neki unezvereno gledaju, neki bi da se biju. Policija diže štitove, milion informacija. Ne znaš da li neko baca cigle od gore.“

Iako je taj trenutak uneo neizvesnost, nije došlo do eskalacije nasilja. Protest je, uprkos velikom broju ljudi, prošao mirno.

„Kako smo uopšte došli do ovoga?“
Najjači utisak na njega ostavili su ljudi i njihova solidarnost.

„Njihova duša. Gostoprimstvo. Utisak je vrlo jednostavan – nakon što smo sreli sve te ljude i iskusili šta smo iskusili, pitamo se: Kako smo, čoveče, uopšte došli do ovoga?“

Što se tiče broja okupljenih u Beogradu, procene su različite, ali osećaj je bio jasan:

„Prvi utisak je bio da je ceo svet u Beogradu. Verujemo da je bilo preko 800.000 ljudi, a manje od tri miliona (smeh).“

„Još jače!“
Za njega, 15. mart bio je prekretnica.

„To je bio dan kada smo shvatili koliko nas je. Kada smo shvatili da mi treba da se pitamo i da će zdrav razum pobediti. Ljudi su očekivali svašta – i da je to kraj, i da će se desiti neki upad ili demoliranje institucija. Ja bih rekao da je to bio dan kada smo natočili gorivo, jer smo bili na rezervi. Na pitanje šta posle Beograda – još jače!“

„Prava borba tek počinje“
Iako zahtevi protesta nisu ispunjeni, organizovanje se nastavlja. „Na koji način, to ćemo videti. Biće kako plenum kaže.“ Vedran veruje da se borba ne završava jednim skupom i da je ključ u istrajnosti:

„Iskreno mislim da možda u globalu nismo potpuno svesni. A vodim se time da prava borba počinje posle ovoga. Ostati dosledan sebi, promeni…“

Na kraju, ima jasnu poruku za sve koji još nisu odlučili da se priključe:

„Neutralnost ne postoji. Ukoliko želite da budete deo istorije, priključite se studentima, ostalo je malo vremena. Zaista će ljubav pobediti.“