Pošta je kao krvotok jedne države. I najmanje naseljeno mesto ima poštanski šalter. Najčešće se obradujemo poštaru jer, u poslednjih nekoliko godina, internet kupovina je dobila na zamahu. Retko se desi da vidimo ženu poštara. To je još uvek rezervisano radno mesto za jači pol. Ali Subotica i po tome prednjači.
U redovima poštara, iako nije uobičajno, jedna Sandra već nekoliko godina raznosi pisma i pošiljke, ali to nije jedino što radi. Ona se često nađe pri ruci najstarijim sugrađanima, kojima kupi lek, ode do prodavnice, ili jednostavno razmeni po koju rečenicu, kako se ne bi osećali usamljeno. Iako njen posao ne može da se opiše kao opasan posao, svakako nije ni lagan. Nedavno je napao čopor pasa, od kojih je jedan ugrizao i povredio. I dalje, Sandra nema strah, kaže – desilo se.
Slađana je prva žena u Srbiji koja vozi poštanski kamion. Najčešće vozi poštanske pikapove prepoznatljive žuto – plave boje. Nije joj ništa daleko, ali ni teško. Ne ubraja ovaj posao u „muški“, kaže da je dovoljno sposobna i jaka da radi bilo koji posao u pošti koji će joj obezbediti platu. Odgovorna, precizna i marljiva, Slađana je zaštitno lice subotičke pošte.
Poslovi se više ne dele na muške i ženske, iako to nije baš uvek jednostavno. Važno je prvenstveno da poštujemo jedini druge, i zahvalimo se prvim damama koje nose poštansku uniformu, da ih se ne setimo samo 8. marta, već svaki dan. Nijedan posao nije lak, a one zaista rade odgovoran i zahtevan.
