Kraj oktobra u Srbiji svake godine otvara istu raspravu: da li slaviti Noć veštica ili obeležavati Svetog Luku? I dok jedni uživaju u maskama, bundevama i zabavama, drugi podsećaju da je ovaj dan posvećen jednom od najvažnijih svetitelja u pravoslavlju – Svetom apostolu i jevanđelisti Luki.
U pravoslavnom kalendaru, Sveti Luka se obeležava 31. oktobra po novom kalendaru, odnosno 18. oktobra po starom, i smatra se zaštitnikom lekara, umetnika i bolesnih. Prema predanju, bio je prvi hrišćanski ikonopisac, a njegova dela i danas se poštuju kao sveta. Mnoge porodice širom Srbije slave Svetog Luku kao krsnu slavu, okupljaju rodbinu i pale slavsku sveću – u duhu vere i tradicije.
Sa druge strane, sve više mladih, naročito u urbanim sredinama, u isto vreme obeležava Noć veštica (Halloween), običaj koji potiče sa Zapada. Škole, kafići i klubovi priređuju maskenbale, takmičenja i zabave sa motivima iz horor filmova. Za jedne je to bezazlena zabava, a za druge – narušavanje pravoslavnih vrednosti i unošenje stranih običaja u domaću kulturu.
I dok jedni u bundevama vide samo dekoraciju i povod za smeh, drugi podsećaju da se hrišćanska tradicija ne sme zaboraviti. Ipak, većina se slaže da se veru i zabavu ne mora mešati – moguće je poštovati običaje i u isto vreme učestvovati u savremenim oblicima kulture, sve dok se zna gde su granice.
Tako 31. oktobar u Srbiji ostaje dan kada se sudaraju dva sveta – pravoslavni i moderni, ali i prilika da svako izabere ono što mu je bliže srcu: slavsku sveću ili izrezbarenu bundevu.
