Dok se u Gornjem i Donjem Tavankutu sa strepnjom prati nivo vode u bunarima, sve više domaćinstava ostaje bez osnovne životne potrebe – pijaće vode.
Prvi vodonosni sloj, na oko deset metara dubine, već je odavno presušio, a sada nestaje voda i iz bunara dubokih 50 do 60 metara, pa čak i iz onih na većim dubinama. Meštani koji su u mogućnosti ulažu u bušenje sve dubljih bunara, što neretko košta i više hiljada evra, dok se većina suočava s činjenicom da za takav trošak jednostavno nema sredstava.
Pojedini Tavankućani već godinama kupuju vodu u balonima i kanisterima. Neki su u situaciji da sa nekoliko kanistera moraju da prežive čitavu sedmicu – bez mogućnosti za redovno kupanje, pranje rublja, kuvanje ili napajanje stoke. Istovremeno, oni koji se bave poljoprivredom i navodnjavaju svoje useve koriste velike količine vode, što dodatno opterećuje već iscrpljene vodonosne slojeve. Nadzora nad potrošnjom nema, a racionalizacija upotrebe vode uopšte nije uvedena.
Situaciju dodatno otežava činjenica da gradska cisterna, koja bi makar privremeno pomogla najugroženijima, prošle godine bila dostupna samo kod Doma kulture, i to veoma kratko. Taj punkt, međutim, nije pristupačan svim delovima sela, a neka domaćinstva udaljena su i po nekoliko kilometara. Meštani ove godine apeluju na gradsku upravu da se napusti koncept stacionarne cisterne i uvede mobilna – auto-cisterna koja bi kružila kroz oba Tavankuta i dostavljala vodu tamo gde je zaista potrebna.
Poseban problem predstavlja i kvalitet vode u bunarima. Prema podacima iz prethodnih godina, gotovo polovina analiziranih uzoraka nije bila hemijski ni mikrobiološki ispravna. Zabeleženo je prisustvo gvožđa, bakterija poput E. coli, ali i pesticida koji u podzemne vode dospevaju iz poljoprivredne proizvodnje i neadekvatnih septičkih jama.
Iako je projektna dokumentacija za izgradnju vodovodne mreže u Tavankutu već izrađena, i dalje se čeka na početak konkretnih radova. Prema poslednjim informacijama, završetak izgradnje očekuje se tokom sledeće godine. Ipak, za mnoge meštane to je predugo čekanje, jer se pitaju – kako da do tada prežive?
U Tavankutu voda više nije pitanje komfora – već opstanka. Meštani poručuju: „Ne tražimo luksuz, već da voda bude besplatna i dostupna svima.“ Da bi to postalo realnost, gradske vlasti bi već ove sedmice morale da odgovore – da li će auto-cisterna zaista krenuti u obilazak sela i kada će krenuti izgradnja vodovoda.
Čekamo odgovor od nadležnih, jer ovo nije problem od juče, a svakim danom ce biti sve veći problem za mnoge meštane ovog sela!
Dobošari zalivaju svoje njive, vatrogasno društvo naplaćuje svoju vodu, grad da cisternu da stoji na suncu pred MZ. SVI REDOM maltretiraju običan prost svet koji se ne interesuje za bilo šta osim za bidon vode. I najvažnije mi niko neznamo. Koliko će biti cena priključka? Kada? Famozna racionalizacija vode se ne sprovodi.
Ne poznajete materiju,voda ne nestaje ,nego se nivo spušta!!!🫂🫂🫂🍀🍀🍀
Čupak, imaš Mirgeš i galami tamo, sa Donjim i Gornjim ti nemaš ništa.
Nemojte pametovati, hoćete da se kopa od subotice do tavankuta… ja bih voleo da vam neko da pameti.
Ima vode i te kako, radite zaradite, napravite bunar, bolju pumpu. Okolo svi zalivaju samo jadni pojedinci nemaju jadni za piće, a i kad su je imali nisu je pili. Prvi blokaderi zalivaju i travu ispred kuće tako da nemojte palamuditi da nestaje voda na 50m kad je ima na 12m.
Znamo svi ko se po selu najviše buni i širi mržnju i dezinformacije. Oni kojima fali da opet malo budu da kradu.
Ajte molim Vas više ne serite.