Trgovina ljudima jedan je od najtežih oblika organizovanog kriminala. Statistika nije dobra, a iza nje se kriju maloletnici, žene i muškaraci koji su obmanom, pretnjama ili silom naterani da rade, prose ili da budu seksualno eksploatisani.
Kada je reč i našoj zemlji ona spada i u poreklo, tranzit i destinaciju odnosno iz Srbije se odvode žrtve,
prolaze kroz našu zemlju, a često u njoj završavaju eksploatisani ljudi iz drugih zemalja. Prema podacima Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, tokom jedne godine u Srbiji se identifikuje između 50 i 100 žrtava, dok je broj prijava sumnjivih slučajeva znatno veći.
Fenomen “Trgovina ljudima” može se posmatrati iz nekoliko aspekata. Iako se najčešće govori u seksualnoj eksploataciji, neizostavna je i radna eksploatacija – u poljoprivredi, građevini, kućnim poslovima ili fabrikama. Ljudi, često u potrazi za poslom, poveruju u lažna obećanja i završe bez dokumenata, zarade i mogućnosti da pobegnu. Tu su i ostali oblici poput prisilnog prosjačenja, prinuda na izvršenje krivičnih dela, prinudni brakovi i trgovina organima. Istraživanja pokazuju da su česti slučajevi žrtava koje su istovremeno seksualno i radno iskorišćene.
Najčešće žrtve su žene i devojčice, koje bivaju izložene seksualnoj eksploataciji. Kada je reč o muškarcima oni su najčešće žrtve prisilnog rada. Ono što posebno zabrinjava, kažu stručnjaci, je da podatak da je svaka druga žrtva maloletna osoba. Deca su najčešće iskorišćena kroz prosjačenje, prisilne brakove ili seksualno zlostavljanje. Mnogi slučajevi ostaju nevidljivi jer su deca često u okruženju koje ih ne prepoznaje kao žrtve, već ih svrstavaju u grupu prestupnika ili problematičnih osoba.
U posebnom riziku su mališani iz siromašnih porodica, bez roditeljskog staranja ili iz marginalizovanih zajednica. To nije neobično jer su deca iz takvih sredina najčešće najlakša meta i za druga krivična dela. Nije zanemarljiv broj slučajeva gde su sami roditelji uveli dete u takav svet, u zamenu za novac, smeštaj ili hranu. Psiholozi upozoravaju da je za dete, koje iskusi takav život i koje bude deo lanca trgovine ljudima, veoma teško da se vrati u normalan život. Napominju da posledice po mentalno zdravlje mogu biti trajne.
Krivični zakonik Srbije jasno definiše trgovinu ljudima i predviđa stroge kazne – od tri do dvanaest godina zatvora, a ako je žrtva dete, kazna može biti i do dvadeset godina. Prema izveštajima Saveta Evrope, naša zemlja ima napredak u zakonodavstvu, ali i dalje zaostaje u identifikaciji žrtava i efikasnom procesuiranju počinilaca. Često se događa da se žrtve tokom postupka ponovo traumatizuju, da se njihovo svedočenje osporava ili da se suočavaju sa svojim trgovcima u sudnici. Veliki broj žrtava je, tokom eksploatacije, bilo izloženo prtnjama zbog čega često negiraju da su bile deo lanca.
Psiholozi su, tokom procesa izlečenja žrtava, primetili učestalost postojanja Stokholskog sindroma – fenomena u kojem žrtva razvija emocionalnu povezanost, simpatiju ili čak naklonost prema svom zlostavljaču ili otmičaru. Ukoliko ćutimo i zatvaramo oči i mi smo deo tog lanca. Stručnjaci poručuju da svako može biti deo rešenja – prepoznavanjem sumnjivih situacija i prijavom nadležnima. Znaci upozorenja uključuju nemogućnost slobodnog kretanja, oduzimanje ličnih dokumenata, prisilni rad bez ugovora, kao i kontrolisano ponašanje ili strah od kontakta sa drugima.
Prevencija podrazumeva i edukaciju mladih, posebno onih koji traže posao u inostranstvu ili putem interneta. Upravo lažne ponude i online prevare sve češće su početak trgovine ljudima. Trgovina ljudima nije problem koji se vidi, ali je prisutan u svakom društvu. Zbog toga je važno da ne zatvaramo oči i ne okrećemo glavu, već da reagujemo, ali i da budemo oprezni – ukoliko je neka ponuda previše dobra da bi bila istinita, sigurno je reč o prevari.
