Svakog 15. oktobra obeležava se Međunarodni dan slepih i slabovidih osoba, poznat kao Dan belog štapa. Ovaj simbol nezavisnosti ističe dostignuća slepih i slabovidih i skreće pažnju na izazove s kojima se suočavaju svakodnevno.
U Subotici, u zgradi u Ulici Age Mamužića, već više od pola veka postoji mesto gde svetlost ima drugačije značenje. Udruženje slepih i slabovidih Subotice više od 70 godina okuplja ljude koji svoj život žive u mraku ili polumraku, ali svakog dana pokazuju da snaga zajedništva i volje može da nadjača sve prepreke.
Proveli smo vreme u subotičkom udruženju, u kome smo razgovarali o problemima ali se i nasmejali dovitljivim šalama ovih ljudi, koji se smehom bore protiv sopstvenog mraka.
Udruženje danas okuplja oko 500 članova iz Subotice, Bačke Topole, Malog Iđoša i Kanjiže. Njihov rad nije samo administrativni – to je borba za dostojanstvo, ravnopravnost i pravo na vidljivost u društvu. Poseban izazov predstavlja uključivanje mladih slepih i slabovidih osoba u svet rada, jer mnogi, iako obrazovani, teško pronalaze zaposlenje.
Pored brige o pravima i zapošljavanju, Udruženje neguje bogat kulturni i sportski život. Članovi se okupljaju na muzičkim večerima, druže se, organizuju šahovske i kuglaške turnire, a istovremeno žele da uvedu i pikado kao još jednu aktivnost za druženje. Pikado aparat trenutno im nedostaje, a njegova nabavka bi bila značajan korak ka tome da članovi još više uživaju u sportskim i društvenim aktivnostima.
Niko ne zna kako je drugome dok se ne nađe u njegovim ili njenim cipelama, pa sam ja pokušala da 15 dugih minuta provedem kao slepa osoba koju je vodio Mića, pod ruku. To iskustvo pokazalo je koliko je važna podrška i pažnja pri svakom koraku, ali i koliko ljudi u Udruženju razvijaju međusobno poverenje i razumevanje.
Svakodnevno Udruženje poseti deset do petnaest ljudi, ali kada se organizuju druženja ili koncerti, prostorije su pune. Takvi susreti mnogo znače za članove koji često žive sami, sa pridruženim bolestima i bez porodične podrške. Zajedništvo, muzika, razgovor i osmeh postaju njihova terapija i način da budu deo sveta.
Finansiranje Udruženja uglavnom dolazi od projekata i donacija, uz podršku grada za kulturne i sportske aktivnosti, dok ostali troškovi zavise od humanosti ljudi i institucija. Udruženje je jedno od najaktivnijih, ali i najpotrebnijih mesta u Subotici, jer pokazuje da život bez vida nije život bez vrednosti.
U mraku i polumraku njihovih dana, svaka ruka podrške znači svetlo. Nada, osmeh i ljudska bliskost u prostorijama Udruženja nikada ne prestaju.
