Korona virus, inflacija i rat u Ukrajini ključni su faktori koji su doprineli rastu siromaštva u poslednjih nekoliko godina. Agencije u okviru UN izradile su projekciju siromaštva u Srbiji za 2023. godinu, a podaci su pokazali da se 12,1 odsto građana Srbije, odnosno 800 hiljada, nalazi u apsolutnom siromaštvu.
To što zakonodavstvo u oblasti socijalnih politika zaostaje sa regulisanjem svakako ne pomaže situaciji. Psihološkinja i istraživačica Sara Bradaš iz Centra za demokratiju kaže da se sa reformama zaostaje više od decenije. „Mi imamo Zakon o socijalnoj zaštiti koji je donet 2011. godine i koji nije uopšte menjan. Pravo na novčanu socijalnu pomoć, što bi bila urgentna mera, prima jako mali broj građana i to iz godine u godinu smanjuje“, kaže Bradaš za N1.
U oblasti zakonodavstva Srbija je već 15 godina bez strategije za iskorenjenje siromaštva, kao i strategije socijalne zaštite koje nam nedostaju, objašnjava ona.
Na pitanje šta vidi kao razlog nedonošenja strategija, kaže da to nije u interesu ove vlasti. „Mislim da tu postoji dobar ucenjivački potencijal kad je u pitanju vlast, jer imate sve ove slučajeve kupovine glasova i premeštanja birača. U kršenjima zakona upravo najviše koriste one koji su najranjiviji u ovom društvu. Upravo su u centrima za socijalni rad manipulisali onima kojima je pomoć potrebna“, objašnjava ona.
Ona navodi da od 800.000 građana koji su u apsolutnom siromaštvu i koji ne mogu da zadovolje ni osnovne životne potrebe, od tog broja samo 2,5 odsto prima novčanu socijalnu pomoć.
„Samo svaka peta osoba koja je u apsolutnom siromaštvu dobija novčanu socijalnu pomoć, što je jako nizak obuhvat. Takođe, mali je iznos pomoći – izračunala sam da je granica apsolutnog siromaštva za pojedinca u 2023. iznosila 17 hiljada dinara, a novčana pomoć bila je niža od 11.500 hiljada dinara. Čak i onaj mali broj koji dobija novac, nema dovoljno za podmirenje osnovnih potreba“, dodaje istraživačica za N1.
Opširnije pročitajte ovde.
Izvor: N1
