Niko ne zna kad je nastala prva slika u tehnici slame, ali se pretpostavlja da je to bilo pre više od 100 godina. Autentičan rad koji može da se nađe samo u Bačkoj, karakterističan za Tavankut, Suboticu i Sombor spada u posebnu umetničku naivu.
Slamarstvo je umetnički izraz u izradi slika, predmeta od slame, reljefa, ređe skulptura i predstavlja dug i mukotrpan rad strpljivih ženskih ruku.
Kad se završe svi poljoprivredni radovi, i kad se pokupi letina, žene koje su u prirodi pronašle materijal koji je tako tipičan za Vojvodinu, a tako neobičan za ostale krajeve, sednu i uz razgovor stvaraju slamnate umetničke radove. Taj prirodni materijal često je neposlušan u rukama koje ne znaju da barataju sa njim, ali u strpljivim veštim rukama, slama se sa svojim zlatno-žutim nijansama pretvara u umetnost koja se često iz ovih severnih krajeva ponese kao suvenir.
Slamarka, umetnica, stvara svoj rad i nekoliko nedelja, i u zavisnosti od veličine i oblika, nekad i meseci. Na slikama su obično motivi ravnice, polja, đeram, salaši, ali i sve ono što je inspiracija jednoj umetnici.
Naiva u tehnici slame predstavlja više od same izrade. To je očuvanje identiteta i tradicije. Nasleđe koje se pretvara u kreativnost, veštinu i strpljenje. Ne treba mnogo da se sedne rame uz rame sa ženama koje se od ostalih izdvajaju po strpljenju i veštim rukama, ali i godinama. Slamarska tehnika ih čini kreativnim ženama kojima godine iskustva predstavljaju samo prednost.
Veći je problem kako to preneti mlađim generacijama. Onima kojima se sviđa ova izrada ne pitaju za cenu, a manji predmeti cene se već od 1.500 dinara. Velike slike dostižu cenu od nekoliko stotina evra.
Marika Cerna svoje slamarske radove izlaže na etno festivalima i izložbama i osvaja nagrade za lepotu izrade. Na 51. Međunarodnoj izložbi rukotvorina i kolekcionarstva u Malom Iđošu njena dela osvojila su prvu nagradu.
