Sigurno ste se nekad zapitali kako to da je uvozno voće na rafovima prodavnica često savršeno na oko – sjajno, pravilnog oblika, bez ijedne mane – ali da mu ukus neretko razočara.
Razlog leži u načinu uzgoja, selekciji plodova i načinu transporta koji favorizuju izgled, a ne kvalitet.
Naime, voće koje dolazi iz uvoza bira se pre svega prema izgledu i otpornosti. Da bi preživelo dug put, skladištenje i stajanje na policama supermarketa, moraju se birati čvršći plodovi koji su manje podložni kvarenju. Takvo voće često nije do kraja zrelo prilikom berbe, već naknadno sazreva u skladištima – najčešće pomoću etilena, gasa koji ubrzava proces zrenja.
Industrijski uzgoj dodatno pogoršava stvar: velike farme koriste sorte koje su genetski selektirane kako bi plodovi bili jednaki, atraktivni i prilagođeni mehaničkoj obradi. Međutim, time se žrtvuje ono najvažnije – ukus. Zato jabuke, breskve ili banane iz uvoza često imaju „plastičnu“ teksturu, bez karakteristične arome i slasti.
S druge strane, domaće voće, iako često nepravilnog oblika, s mrljama ili ponekim oštećenjem, najčešće je brano zrelo i bez veštačkog sazrevanja. Upravo te nepravilnosti znak su da plod nije tretiran agresivnim hemikalijama i da je sazreo prirodno – što donosi bogatiji i autentičniji ukus.
Zato sledeći put kada birate između savršene breskve i one „nesavršene“ sa pijace, razmislite – možda baš ta druga krije pravi ukus proleća i leta.
