Udruženje „Pruži mi ruku“ iz Subotice, koje okuplja porodice sa decom sa smetnjama u razvoju, obeležilo je prvih 365 dana postojanja – godinu izazova, rasta, podrške i ljubavi.
Osnovano iz lične potrebe i iskustva, udruženje je danas utočište za oko 40 porodica, mesto u kojem su deca i njihovi roditelji ravnopravno viđeni, čuti i prihvaćeni.
„Nadam se da smo u ovoj prvoj godini bili sunce i tračak nade za 40 porodica koje žive sa detetom sa smetnjama u razvoju“, kaže Sanja Mihajlović, osnivačica i predsednica udruženja. Kroz emociju, trud i entuzijazam, Sanja i njen tim od 10 volontera stvorili su sigurno mesto gde se svakodnevno odvijaju brojne aktivnosti – za decu, roditelje, braću i sestre.
„Zajedno smo uspeli. Pre svega zahvaljujući volonterima koji su svoje vreme i znanje nesebično delili za platu koja je satkana od čiste ljubavi i zagrljaja“, ističe Sanja i naglašava važnu ulogu donatora: „Bez njih ne bismo imali ni za osnovne režijske troškove.“
Tokom radne nedelje, u prostorijama udruženja svakodnevno se odvijaju raznovrsni sadržaji – časovi joge za roditelje (dok se njihova deca istovremeno čuvaju u prizemlju), individualni logopedski i fizikalni tretmani, kao i psihološka podrška za majke.
„Većina majki nema kome da ostavi dete dok su na grupi podrške. Da nismo omogućili dovođenje dece, 80% učesnica ne bi ni moglo da prisustvuje. Tada shvatiš koliko je čak i to malo vreme za sebe još uvek luksuz“, kaže Sanja, opisujući realnost mnogih porodica. „Podrazumeva se da je majka potpuno posvećena detetu, ali ako ne brinemo o sebi, kako ćemo dugoročno biti tu za njih?“
Upravo iz ličnog iskustva kao majke devojčice Dunje, Sanja je osetila potrebu da stvori sistem koji ne isključuje roditelje, već ih osnažuje. „Zvali su me na seminare, edukacije, radionice… ali ja nisam imala gde s detetom za to vreme. Želela sam na jogu, ali nisam imala ko da je pričuva. Tako se rodila ideja o udruženju“, priseća se.
Kroz godinu dana rada, udruženje je širilo podršku i na ostale članove porodice – braću i sestre dece sa smetnjama. Kroz organizovane aktivnosti za njih i kroz stvaranje Inkluzivnog horića – ansambla koji čine deca sa i bez smetnji u razvoju – udruženje gradi mostove prihvatanja i zajedništva.
„U svom udruženju sam i član i roditelj. Emocija je jedina stvar koja vodi ovo udruženje. Svaka sitnica, šoljica, knjiga – sve je tu da pokaže da je ovo naš drugi dom“, kaže Sanja i dodaje: „Moja okolina je često bila uskraćena mog prisustva, ali nikada me nisu kritikovali jer su znali za šta se borim.“
Udruženje „Pruži mi ruku“ je više od organizacije – ono je svedočanstvo koliko se uz malo razumevanja i mnogo ljubavi može promeniti svet bar za jedan krug porodica koje često bivaju zaboravljene.
„Vaše dete je U REDU, samo kada ste vi dobro“ – ovaj moto, kako kaže Sanja, nije samo rečenica. To je poruka koju želi da svaki roditelj zadrži u srcu.
