blank

„Nevidljiv i veliki pisac“: Na današnji dan pre 33 godine umro Danilo Kiš

blank

Na današnji dan pre 33 godina preminuo je svetski prepoznat i višestruko nagrađivan jugoslovenski književnik Danilo Kiš.

U mešovitom braku mađarskog Jevrejina Eduarda Kiša, i Crnogorke Milice Dragićević, 22. februara 1935. godine u Subotici rođen je dečak čije ime će generacije decenijama kasnije dobro pamtiti.

Rani život Danila Kiša odredilo je njegovo poreklo, u kontekstu ratnih dešavanja u Evropi između velikih ratova i za vreme Drugog svetskog rata.

Najranija sećanja su ga vezivala za Novi Sad, u koji njegova porodica prelazi kada je Kiš bio star svega dve godine. Tu polazi u školu i završava prvi razred, a u Uspenjskoj crkvi biva kršten po pravoslavnim običajima, kao jedan pokušaj zaštite od odmazde zbog svog jevrejskog porekla.

On školovanje nastavlja u mestu rođenja svog oca u Mađarskoj koja neko vreme postaje prebivalište porodice Kiš.

Njegov otac bio je sproveden od tadašnjeg režima u najveći i najozloglašeniji nacistički koncentracioni logor — Aušvic.

Ova porodična tragedija porodicu dovodi u Cetinje kod brata Milice Dragićević. Ovde Danilo Kiš završava gimnaziju, posle čega se uputio na studije u Beograd.

Dve godine posle smrti svoje majke, objavljena je prva Kišova pesma pod nazivom Oproštaj sa majkom.

Još kao srednjoškolac počeo je da piše svoje, i prevodi mađarske, ruske i francuske pesnike. Na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu usmerio se na Odsek za Istoriju svetske književnosti sa teorijom književnosti gde je diplomirao 1958. godine.

Za vreme postdiplomskih studija bio je u uredništvu uglednog časopisa Vidici, a ubrzo potom čitaoci su imali priliku da se upoznaju sa Kišovim stvaralaštvom kroz dva romana, Mansarda i Psalam 44.

Do 1973. godine je bio lektor na Univerzitetu u Strazburu. Bavi se i prevodilačkim poslovima, gde je dao svoj doprinos u prevođenju sa francuskog na srpsko-hrvatski jezik.

Za okolinu i kolege uvek je zadržavao crtu tajanstvenosti, neobičnost i anigmatičnost, a Milan Kundera je napisao za Kiša da je nevidljiv i velik pisac.

Publici najpoznatiji naslovi iz pera Danila Kiša jesu Enciklopedija mrtvih i Grobnica Borisa Davidoviča. Zbirka pripovedaka Enciklopedija mrtvih je ponela osamdesetih dva značajna priznanja, Andrićevu i Skender Kulenović nagradu, dok je za zbirku Grobnice Borisa Davidovića 1977. dobio nagradu Ivan Goran Kovačić.

Citati

  • Gaji sumnju u vladajuće ideologije i prinčeve. Drži se podalje od prinčeva.
  • Suština čoveka, crta koja ga odvaja od životinje, jeste svest o sopstvenoj smrti.
  • Kad budu svi roktali svojim svinjskim srcima, poslednji koji će još gledati ljudskim očima i osećati ljudskim srcem biće oni kojima ne bejaše strano iskustvo umetnosti.
  • Istoriju pišu pobednici. Predanja ispreda puk. Književnici fantaziraju. Izvesna je samo smrt.
  • Nacionalizam je, pre svega paranoja. Kolektivna i pojedinačna paranoja.
  • Opasno je naginjati se nad tuđom prazninom, a u pustoj želji da se u njoj, kao na dnu bunara ogleda svoje vlastito lice; jer i to je taština. Taština nad taštinama.
  • Hteo sam da pokažem kako u vrlo različitim epohama postoji nepokretna konstanta. Sveprisutnost ljubavi i smrti.
  • Ne volim ljude koji se izvlače iz svega kao kišne gliste. Bez ožiljka i bez ogrebotine. Komedijaši.
  • Nisu opasne sve knjige, opasna je samo jedna.

Danas

Imaš priču? Imaš vest? Budi i ti reporter!

Javi nam se!

Podelite vest sa prijateljima:

blank

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

blank
blank

Povezane vesti

blank

Žreb za polufinale Kup-a

U prostorijama Fudbalskog saveza Srbije, na Terazijama, održan je žreb parova polufinala Kupa Srbije za fudbalerke. Parove je izvlačila, uz asistenciju Momčila Marića, komesara za

Detaljnije »

Portal Subotičke.rs koristi kolačiće u cilju optimizacije funkcionalnosti i sadržaja sajta.
Korišćenjem portala prihvatate upotrebu kolačića.