Ne tako davno, pre nekoliko decenija kad je ova generacija, danas srednjih godina išla u osnovnu školu, nije bilo osnovnoškolske ustanove koja nije imala sto za stoni tenis. U nekim školama, kao što je bila Bajmočka, postojali su legendarni nastavnici fizičkog vaspitanja koji su u nas usadili ljubav prema sportu, druženju, i prema moralnim vrednostima, izvlačeći iz nas ono najbolje.
Takav slučaj je bio sa stonim tenisom. Ko je voleo sport, znao je da igra i stoni tenis. Naravno, ne na vrhunskom nivou. Ali ta ljubav ostala je i do današnjih dana, pa se često izlazi na megdan, na zelenom stolu sa celuloidnom lopticom.
Upravo o ovome, i mnogim drugim sportskim pričama, razgovarali smo sa trenerima juniorske i kadetske reprezentacije u stonom tenisu, u obe konkurencije. Koliko je sad teško regrutovati mlade nade, koliko se često trenira, i gde se Srbija nalazi sada, na evropskoj stonoteniskoj mapi samo su neka od pitanja, na koja smo dobili odogovor od Danijela Toađera, trenera kadetkinja i juniorki.
Bojan Crepulja vodi muški deo najbolje selekcije Srbije u kategoriji kadeta i juniora, i Suboticu koristi kao bazu za treniranje, poslednjih nekoliko godina.
Katarina Gvozdenović i Dušan Vezmar su naše mlade nade, a koliko truda ulažu u treninge pokazaće vreme, za sada su najbolji u svojim selekcijama.
Stonoteniski klub Spartak je svoj rad bazirao na mlađim kategorijama, a uslovi koje imaju Subotičani su svakako iznad proseka, gde svoju vojsku stonotenisera vredno treniraju već godinama.