Nadzorni odbor javnog preduzeća Elektroprivrede Srbije nedavno je usvojio predlog odluke o promeni pravne forme u akcionarsko društvo, predlog o izmenama i dopunama osnivačkog akta, kao i predlog Statuta Akcionarskog društva.
Ovi predlozi su usvojeni kako bi EPS predložio Vladi, kao svom osnivaču, promenu pravne forme. Iz Vlade poruka da neće biti privatizacije preduzeća, dok su, s druge strane, stručnjaci, ali i zaposleni – skeptični.
Od javnog preduzeća do akcionarskog društva. Put koji će preći EPS. Šta to zapravo predstavlja?
„Koja je krajnja namera Vlade i nadzornog odbora EPS-a o tome sada zaista ne možemo da govorimo. Ja ne tvrdim da je namera Vlade da prodaje EPS, ali definitivno se otvara mogućnost da se promeni njegova vlasnička struktura. Sama transformacija iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo, ne znači ništa. Država će i dalje većinski vlasnik, akcije neće biti na berzi“, navodi Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku.
Krajnju nameru otkrila je predsednica Vlade – a to je reforma. I ponovno obećanje da privatizacije EPS-a neće biti. „Nemamo nameru niti smo ikada razgovarali o privatizaciji EPS-a. EPS mora da se reformiše i transformiše, da postane jedna moderna energetska kompanija. Kompanija koja na najbolji način koristi sve naše resurse. U ovom trenutku bilo bi besmisleno da privatizujemo EPS, to je nacionalna bezbednost“, rekla je premijerka Ana Brnabić 13. decembra.
A predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je: „Ja nemam ništa protiv da neko uđe sa 10 odsto, ali država hoće da bude većinski vlasnik i uvek će biti većinski vlasnik. Ja sam nekada bio za to da se Telekom prodaje, pa sada nisam. Ništa od toga nećemo prodavati“.
Osnovni kapital EPS-a pretvara se akcijski kapital, a država postaje apsolutni vlasnik više od 36 i po miliona akcija. Osnovni kapital EPS-a iznosi 365 milijardi dinara. Novčani ulog je 4,2 milijarde, a nenovčani 360,9 milijardi dinara.
„Ja se bojim tih međukoraka. U ovom trenutku Elektroprivreda Srbije je preduzeće koje, određenim izvršiocima nekakvih radova, duguje ogroman novac. Ja ne znam kakva je platežna moć, ali meni je malo čudno da ti poverioci ne potežu pitanje naplate tih dugovanja. Ja se bojim da ne dođe u nekom međukoraku do izlaska na berzu – neka vrsta konverzije potraživanja za akcije, pa će ti neki poverioci postati i vlasnici imovine, a da pre toga EPS nije utvrdio svoju vrednost na berzi. Zebnja se uvukla među zaposlene, posebno što ne poznaju ta akcionarska društva i kako ona funkcionišu“, kaže Ljubičić.
Dug EPS-a u prva tri kvartala ove godine povećan je za 50 odsto i od kraja prethodne godine konstantno beleži gubitke.