Na Učiteljskom fakultetu u Subotici predstavljen je priručnik „Ishrana mladih sportista”, namenjen sportistima, trenerima, ali i roditeljima čija deca treniraju. Doktorke Nada Kosić Bibić i Karolina Berenji, te profesori Sabolč Halaši i Josip Lepeš sastavili su pripručnik od trideset dva recepta, koje su izdali Učiteljski fakultet i Sportsko udruženje „Active kids” iz Subotice.
Prema rečima autora, recepti su jednostavni za pripremu, a namenjeni su ishrani sportista pre treninga, tokom aktivnosti i nakon nje.
Pored sastojaka i načina pripreme jela, čitaoci će u priručniku moći da saznaju i nutritivne vrednosti tih jela, što je rezultat saradnje sa Tehnološkim fakultetom, dok je za originalne fotografije jela bio zaduđen fotograf Atila Kovač.
Profesor Sabolč Halaši zahvalio se i pokrajinskim sekretarijatima za obrazovanje i visoko obrazovanje na podršci. Kako je naveo, cilj je da priručnik bude dostupan svima, i u elektronskom formatu, pošto je sada objavljeno samo 300 komada. Istakao je da su za jesen planirane promocije po Vojvodini, i na srpskom i na mađarskom jeziku, pošto je u planu da priručnik bude objavljen i na mađarskom jeziku.
Halaši je naveo da je on kao sportski radnik i bivši sportista stekao takvo iskustvo da sportisti ne vode toliko računa o ishrani, već misle samo na postignuća i tehniku. Iz tog razloga se, kako je rekao, prošlog leta rodila ideja da sastave priručnik namenjen ishrani mladih sportista.
‒ Svi smo se složili sa tim da priručnik mora da bude kvalitetan i da ima naučne osnove. U literaturi je navedeno više od 150 citata i različitih stavki. To znači da smo stavili takvu literaturu koja je naučno proverena i dokazana. To je bio dugačak proces, svako od nas je imao svoj zadatak i svako je dobio svoj deo u knjizi, za koji se potrudio da napiše na najbolji način ‒ rekao je profesor i dodao da ishrana ne utiče samo na učinak na terenu, već i na oporavak i regeneraciju, te ima mogućnost da spreči nastanak povrede i da oporavak bude mnogo brži.
Dr Nada Kosić Bibić, načelnica Centra za promociju zdravlja Zavoda za javno zdravlje Subotica, navela je da su zdravlje i znanje najvažniji resursi koji svakoj osobi daju slobodu izbora da u svom životu može da uradi šta god poželi.
Ipak, kako je navela, ne postoji garancija da će svi taj resurs na rođenju imati i tokom celog svog života, te da stil života i ishrana mogu pozitivno ili negativno da utiču na naše zdravlje.
‒ Ključna je stvar da decu učimo zdravim navikama vezano za ishranu i redovnu fizičku aktivnost, jer su to prvi koraci da dugoročno zdravlje bude obezbeđeno, ali je i najbolji način prevencije hroničnih bolesti”, poručila je dr Kosić Bibić i dodala da pravilna ishrana mladih sportista može da obezbedi normalan rast i razvoj ‒ kazala je doktorka.
‒ Ona podrazumeva da imamo pravilan i izbalansiran unos svih važnih nutrijenata ili hranjivih materija, kojih ima šest, a koje su individualno prilagođene svakom detetu i oblicima njegove fizičke aktivnosti. Ona takođe obezbeđuje sve ono što zahtevaju intenzivni treninzi i takmičenja. Ne treba da zaboravimo ni da se radi o deci školskog uzrasta, te da su školski programi takođe vrlo zahtevni, pa pravilna ishrana može odgovoriti i na te zahteve koje imaju deca ‒ navela je dr Kosić Bibić.
Dr Karolina Berenji kazala je da je hidratacija sportista jedan od ključnih faktora koja ih čini uspešnima, jer se dobrom hidriranošću postižu i dobra pažnja i koncentracija, te bolji sportski rezultati.
‒ Trudili smo se da se u priručniku bavimo svim aspektima unosa tešnosti, ali ono što je najvažnije i što se nadamo da će usvojiti svi koji priručnik budi koristili, jeste obaveza hidriranja pre treninga i takmičenja, ali i za vreme trajanja istog ili nakon njega. Sa unosom vode treba početi četiri sata pre treninga i takmičenja, oko decilitar i po na svakih pola sata, kod manje dece nešto manje, i taj tempo unosa trečnosti treba održavati do treninga. Ranije se smatralo da tokom treninga ne bi trebalo unositi tečnost, a zapravo na svakih 20-30 minuta treba unositi tečnost, pri svakom treningu koji traje duže od 45 minuta ‒ poručila je dr Berenji.
Istakla je da se mladim sportistima do 19 godina ne preporučuje nikakva suplementacija, osim one koju je preporučio zdravstveni radnik i na osnovu laboratorijskih nalaza.
Profesor Josip Lepeš četrdeset godina se bavi sportom sa praktičnog i naučnog aspekta i učestvovao je u stvaranju ovog priručnika. Naveo je da sportisti treba da unesu adekvatnu količinu hranljivih materija neophodnih za normalan rast i razvoj, ali i za energiju za vežbanje raznog intenziteta.
‒ Svaki sportista ima svoje individualne energetske zahteve, u zavisnosti od sporta kojim se bavi. Oni su uslovljeni telesnom masom i visinom, tendencijom ka dobijanju težine ili mršavljenju, prilagođeni su učestalosti, dužini i intenzitetu treninga ‒ rekao je profesor Lepeš.
Cilj ove knjige je da sportsiti, treneri ali i roditelji nauče da procene koji je unos energetskih materija potreban, kakav treba da bude odnos ugljenih hidrata, masti, proteina, sa ciljem da se obezbede optimalne mentalne i mišićne funkcije ‒ sve funkcije koje su neophodne za sport kojim se dete bavi