Povodom Marta – Meseca borbe protiv raka, dr Zorica V. Dragaš, specijalista socijalne medicine iz Centra za promociju zdravlja Zavoda za javno zdravlje, saopštila je da je, prema poslednjim procenama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka, obolevanje od malignih bolesti u svetu poraslo na 19,3 miliona ljudi, te da je registrovano 9,9 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora u 2020. godini.
Kako je dr Dragaš navela, rak pluća, rak dojke i rak debelog creva su vodeće lokalizacije raka u obolevanju i u umiranju.
„Ove tri vrste raka čine zajedno jednu trećinu novo obolelih i umrlih osoba od raka u svetu. Rak pluća je najčešće dijagnostikovan rak kod muškaraca i čini 14,3% svih novih slučajeva raka i 21,5% svih smrtnih slučajeva od raka kod muškaraca. Potom slede karcinom prostate (14,1%) i kolorektalni karcinom (10,6%). Rak dojke je najčešće dijagnostikovan maligni tumor kod žena (čini 24,5% svih novootkrivenih slučajeva raka) i vodeći uzrok smrti od raka kod žena (15,5%), a slede ga rak pluća (13,7%) i rak debelog creva (9,5%)”, poručila je.
Istakla je da prevencija malignih bolesti ima izuzetan javnozdravstveni potencijal i da predstavlja najefikasniji pristup u kontroli malignih bolesti, s obzirom na to da je na približno dve trećine faktora rizika koji su odgovorni za nastanak raka moguće uticati, menjati ih ili ih potpuno eliminisati.
„Čak 40% malignih bolesti može biti izbegnuto jednostavnim merama: prestankom pušenja, ograničenim konzumiranjem alkohola, izbegavanjem suvišnog izlaganja suncu, zadržavanjem prosečne težine konzumiranjem zdrave hrane, vežbanjem, kao i zaštitom od infekcija koje se mogu razviti u rak”, poručila je, dodavši da je svaki deseti slučaj raka posledica infekcije.
Kako je navedeno, skoro 22% smrtnih ishoda od raka u zemljama u razvoju i 6% u razvijenim zemljama su posledica hronične infekcije.
Navela je da nove smernice Svetske zdravstvene organizacije imaju za cilj da poboljšaju šanse za preživljavanje ljudi koji žive sa rakom, tako što će usmeriti zdravstvene službe da se fokusiraju na ranu dijagnostiku i lečenje ove bolesti, s obzirom na to da je još uvek jedan od problema taj što se mnogi slučajevi raka otkriju prekasno. Čak i u zemljama sa razvijenom zdravstvenom službom, mnogi slučajevi raka se otkrivaju u uznapredovaloj fazi, kada je teže uspešno lečenje.
„U Srbiji su doneti nacionalni programi za skrining raka grlića materice, raka dojke i kolorektalnog raka, koji će u narednom periodu značajno smanjiti obolevanje i umiranje od navedenih lokalizacija malignih tumora. Na skrining raka dojke pozivaju se žene starosti od 50 do 69 godina. Mamografski pregledi predviđeni su da se rade svim ženama navedenog uzrasta na dve godine. Skriningom na karcinom grlića materice obuhvaćene su žene uzrasta od 25 do 64 godine, koje se pozivaju na preventivni ginekološki pregled i Papa test jednom u tri godine. Ciljna grupa za testiranje na rak debelog creva obuhvata građane oba pola starosti od 50 do 74 godina, koji se jednom u dve godine pozivaju na testiranje na skriveno krvarenje u stolici”, navedeno je u saopštenju.
Rano otkrivanje raka u velikoj meri umanjuje i finansijski efekat ove bolesti, a lečenje čini delotvornijim i uspešnijim.
Dr Dragaš je poručila da Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” sa mrežom instituta i zavoda za javno zdravlje planira promotivno-edukativne aktivnosti usmerene ka informisanju stanovništva o prepoznavanju ranih simptoma i znakova malignih bolesti i njihovom osnaživanju da preuzmu odgovornost za sopstveno zdravlje i da se na vreme jave lekaru radi kontrole zdravlja, rane dijagnostike i pravovremenog lečenja.
Foto: Piksabej