Želja da kao garant pomogne ćerki i zetu da otplate kredit za kuću koštala ga je prošle jeseni sopstvenog krova nad glavom. Danas, zbog prinudne naplate duga banci, živi od 7.000 dinara mesečno
Na ovakav korak, da se obratim javnosti za pomoć, ponukala me je činjenica da se, na žalost, ovo može dogoditi bilo kome. U takvom sistemu živimo. Taj sistem mari više za banke i kompanije, nego za svoje ljude. Da mi je neko pre samo koju godinu rekao da ću biti beskućnik, ne bih mu ni ja poverovao. Ali, eto, jesam…
Branko M. Žujović
Subotičanin M. R. (64) do novembra prošle godine vodio je miran i povučen život službenika i pronalazača-amatera. U braku koji je trajao 44 godine, sa suprugom je izrodio ćerku i stekao kuću od oko 70 kvadratnih metara u Srpskom šoru.
A onda je došao novembar 2020. godine. Sa polupokretnom suprugom, koja je u međuvremenu pretrpela seriju vezanih moždanih udara, morao je, pred naletom izvršitelja, da se iseli iz vlastitog doma i ode u podstanare.
– Ćerka i zet su 2013. godine podigli kredit i kupili nešto stariju, ali solidnu kuću od stotinak kvadratnih metara za 24.000 evra. Vrlo brzo dobili su troje dece. Kao svaki roditelji, supruga i ja smo hteli da im pomognemo. Zetova majka živi kao podstanar. Preuzeo sam na sebe ulogu garanta za kredit, podignut na trideset godina. Nažalost, ja sam ostao bez posla, a potom, kako to već biva, moj zet i na kraju ćerka. Supruga je doživela nekoliko moždanih udara, a onda su pristigle prve opomene iz banke zbog neplaćenih rata. Opomene su, iz nekog samo njima znanog razloga, slali najpre meni, ali ne i zetu. Kako više nismo mogli da vraćamo dug, izvršitelj nas je obavestio da u novembru 2020. godine moramo da napustimo svoj dom. U međuvremenu je banka prodala kuću koju su kupili ćerka i zet. Zet je otišao u Slovačku da radi, a mi smo se iz naše kuće, koja je na licitaciji potom prodata za svega 8.100 evra, iselili. Pronašli smo podstanarski smeštaj u komšiluku – kaže za Subotičke.rs M. R.
Mučeći se kao podstanar na pragu starosti, bolesna supruga M. R. je preminula aprila ove godine od embolije pluća izazvane dugim ležanjem, a M. R. se, nakon zetovog povratka iz Slovačke, našao na ulici.
– Da zlo bude još veće, bio sam podigao gotovinski kredit u iznosu od 600 hiljada dinara. Verovao sam da ću tim ulaganjem olakšati naš život. Vratio sam banci oko 400 hiljada, ali kada sam ostao bez posla, taj kredit nisam mogao uredno da vraćam. Obavestio sam banku o novonastaloj okolnosti, izražavajući spremnost da ostatak duga, uz neku razumnu kamatu, vratim čim budem u prilici. Banka mi je obračunala ogromnu kamatu i sada sam joj dužan oko milion dinara.
Od penzije koju dobijam, u ukupnom iznosu od 21 hiljadu dinara, banka mi “skida” 14 hiljada. Kako nisam mogao da ostanem sa zetom u istom podstanarskom smeštaju, morao sam da pronađem podstanarski stan, ali se plašim da taj stan uskoro neću moći da plaćam. Ostao sam bez novca, a 7.000 dinara, koliko mi mesečno ostane nakon što banka naplati svoj deo, ne mogu da živim. Plašim se da ću o praznicima koji dolaze ili neposredno nakon njih morati na ulicu – kaže M. R.
Združena akcija “Krov nad glavom”, koja je našoj redakciji skrenula pažnju na činjenicu da je sistem životno matirao sugrađanina M. R, u nekoliko navrata pokušala je da mu pomogne, naročito prilikom iseljenja iz kuće. Aktivisti “krova nad glavom” donosili su mu ogrev i hranu dok je bio podstanar sa ćerkom i troje unučadi. Nakon što mu se zet vratio i primorao ga da izađe iz podstanarskog smeštaja, M. R. je u bezizlaznom položaju.
– Živim od povremenih poslova koje obavljam, ali sam ograničen mogućnostima. Najpre, retko kome treba radnik koji je uveliko zagazio u sedmu deceniju života. Potom, ukoliko me poslodavac prijavi kao zaposlenog, izgubiću penziju koju sam nasledio od supruge. Zaista ne znam šta da radim, ni kako ću platiti januarsku kiriju u garsonjeri u kojoj sticajem okolnosti sada živim. Meni sve ovo nije svojstveno. Ceo život proveo sam unutar porodičnog doma, a sada sam na korak od toga da budem beskućnik.
Moja supruga i ja smo 44 godine delili doslovno dobro i zlo, imali i nemali, ali smo živeli srećno. Sada sam, preko noći, došao u situaciju da svojim unucima, koje nažalost ne mogu da viđam zbog nesporazuma sa zetom, nemam ša jednog dana da ostavim. Nema mi druge, nego da preko vašeg sajta zamolim sugrađane za pomoć. Molio sam gradonačelnika i predsednika države za pomoć. Bakić mi je jednom, po ovozaču, poslao kutiju sa litrom ulja, kilogramom brašna i makaronama. Pisao sam i Gradskom veću. Uputili su me na Centar za socijalni rad. Dobio sam 5.000 dinara pomoći.
Nisam učinio ništa loše, mrava u životu nisam zgazio, ali sam ipak doživeo ovakvu sudbinu. Nikoga za nju ne krivim. Neću podići ruku na sebe, ma koliko situacija bila bezizlazna. Nastaviću da se borim i u iskrenoj veri potražim utehu. Na ovakav korak, da se obratim javnosti za pomoć, ponukala me je činjenica da se, na žalost, ovo što ja sada proživljavam može dogoditi svakome. U takvom sistemu živimo. Taj sistem mari više za banke i kompanije, nego za svoje ljude. Da mi je neko pre samo koju godinu rekao da ću biti na samoj ivici beskućništva, da ću biti prinuđen da založim i vlastiti mobilni telefon kako bih došao do novca, ne bih mu ni ja poverovao. Ali, eto, ipak jesam… Kao da sam u nekom ružnom snu koji ne prolazi ni kada svane – kaže M. R.
Broj računa M. R. u “Banci Inteza” je: 160-5800101604297-85. Sugrađani koji žele da mu pomognu, ime našeg sagovornika i ostale podatke potrebne za uplatu novčane pomoći ili pronalaženje besplatnog smeštaja mogu da saznaju na broj: 061 691 88 26.