Na društvenim mrežama i u brojnim grupama poslednjih dana kruži poziv građanima Srbije da se 11. novembra 2025. godine priključe svetskom bojkotu digitalnog identiteta. Poruka glasi: „Plaćajmo samo gotovinom, ne kupujmo preko interneta, budimo složni bar jedan dan.“
Građani koji dele ovaj apel smatraju da uvođenje digitalnog ID sistema može predstavljati korak ka potpunom nadzoru nad ličnim podacima i finansijama građana. U poruci koja se masovno deli stoji i upozorenje: „Digitalni ID = početak kraja za sve naše slobode.“
Prema objavama na mrežama, cilj ovog bojkota je da se ukaže na važnost očuvanja prava na privatnost, slobodu izbora i mogućnost korišćenja gotovine, kao i da se pošalje poruka institucijama da digitalna rešenja moraju imati jasne granice i zaštitne mehanizme.
Za sada nema zvaničnih saopštenja državnih organa ili finansijskih institucija povodom ovog apela, ali tema digitalnog identiteta i njegovog uvođenja izaziva sve više pažnje u javnosti širom sveta.
Šta bi se dogodilo kada bi svi plaćali samo karticom jedan dan?
Zamislimo da svi građani u Srbiji samo jedan dan koriste isključivo kartice za plaćanje. Bez gotovine, bez keša, bez interneta izvan sistema banaka. Takav scenario deluje bezazleno, ali bi imao ozbiljne tehničke, društvene i ekonomske posledice.
Bankarski i kartični sistemi (Visa, Mastercard, Dina i drugi) morali bi tog dana da obrade milione transakcija više nego inače. To bi moglo izazvati privremene padove sistema, greške u plaćanjima ili duža čekanja na kasama i blagajnama.
Kada bi svi plaćali karticom, svaka transakcija bila bi digitalno zabeležena. To bi značilo potpunu transparentnost potrošnje – nema „keš“ kupovina koje se ne evidentiraju. Država i banke imale bi uvid u svaku kupovinu, dok bi siva ekonomija tog dana gotovo nestala.
Mnogi mali trgovci, posebno oni na pijacama, među zanatlijama i dostavljačima, oslanjaju se na gotovinu. Bez nje, deo njih bi trpeo gubitke jer nemaju POS terminale, rade u područjima bez stabilne internet veze ili jednostavno ne prijavljuju sav promet.
Takav „eksperiment“ bi snažno osvestio koliko su svakodnevne kupovine već digitalno praćene. Kod jednih bi to izazvalo osećaj sigurnosti – jer nema falsifikata ni gubitka novca – dok bi kod drugih pojačalo strah od kontrole i zavisnosti od banaka i tehnoloških sistema.
Država bi zabeležila rekordnu evidenciju prometa, jer bi sav prihod bio fiskalizovan. Time bi se jasno videlo koliki deo ekonomije inače funkcioniše van zvaničnih tokova.
