Na salašu Grge Pećerića i ove godine obeležen je „Vodeni ponediljak“, stari bunjevački običaj koji se vekovima neguje drugog dana Uskrsa.
Ovaj veseli i šaren praznik, nekad poznat i kao dan kada se momci polivači predstavljaju curama, danas je prerasao u pravi narodni skup, gde se običaji čuvaju, a zajedništvo i radost dele.
Uz fijakere, tamburaše i svečane nošnje, momci su u cik zore krenili u polivanje, obilazeći kuće u kojima ima devojaka za udaju. Devojke su ih dočekivale s osmehom, darivale šarenim jajima, kitile zumbulima, a nisu izostali ni kolači i rakija. Tako je nekada bilo. A danas, na salašu Pećerića, u pravoj prazničnoj atmosferi, okupljeni su uživali u starim pesmama, mirisu sveže pečene pogače i pričama iz starih vremena.
„Polivači se javljaju domaćinima rečima: ‘Faljen Isus, domaćine! Primate li polivače? Čuli smo da kod vas ima lipih cura!’ – to je bilo i ostalo pravilo. Iako se danas više poliva parfemima nego hladnom vodom, smisao običaja ostaje isti – radost, mladost i povezivanje zajednice“, priča domaćin Grgo Pećerić, poznat po tome što na svom salašu već godinama okuplja i čuva bunjevačku tradiciju.
Osim što je običaj lep, Vodeni ponediljak ima i simboličku vrednost – voda se oduvek smatrala izvorom života i zdravlja, a sam čin polivanja je svojevrsna poruka blagoslova i plodnosti.
Na kraju dana, uz veselje, igru i pesmu, još jednom je potvrđeno da bunar običaja kod Bunjevaca ne presušuje, zahvaljujući porodicama poput Pećerića koje s ljubavlju čuvaju ono što nas sve povezuje – tradiciju i duh zajedništva.
