Za Suboticu svim srcem: Branko Prćić i armija dobrote koja svakodnevno pomaže ugroženima

U vremenu kada je solidarnost potrebnija nego ikada, jedan čovek i njegovi saborci svakodnevno pokazuju šta znači pomagati „svim srcem“. Branko Prćić, osnivač i pokretač udruženja koje već pet godina nesebično pomaže najugroženijima u Subotici, ponovo je organizovao humanitarnu akciju – ovoga puta uz slatki znak proleća: jagode.

„Stiglo nam je proleće, a s njim i jagode. Ovde imamo 46 kartona jagoda koje su direktno stigle iz “Banke hrane Vojvodine”, zahvaljujući našem prijatelju i partneru Srđanu Budimčiću. Vrednost donacije je 102.306 dinara“, objašnjava Prćić.

- Advertisement -

Pored toga, podeljene su i granole, kao deo redovnih akcija pružanja pomoći sugrađanima kojima je svaki obrok važan.

Prćić kaže da ga najviše pokreću lica ljudi koji primaju pomoć.
„Kada vidimo osmeh na licu ljudi kojima je to možda jedini obrok tog dana, to nam daje snagu da nastavimo. To je naša najveća satisfakcija“, iskreno kaže.

Iako se trude da pokriju što veći broj potrebnih, broj onih kojima je pomoć neophodna svakodnevno raste.
„Imamo oko 250 registrovanih domaćinstava, ali sve je više onih kojima je pomoć potrebna. Zahvaljujući donacijama iz MAXI-ja i platformama poput ‘Tanjir po tanjir’, sada dnevno prikupimo između 250 i 300 kilograma namirnica koje se dele,“ navodi on.

U samo jednom mesecu – februaru – podeljeno je više od 5,5 tona namirnica. Udruženje koje Branko vodi osnovano je 2019. godine, a celokupan rad se zasniva na volonterizmu. „Sve radimo dobrovoljno. Nema tu dinara, samo dobra volja. Na svakoj akciji imamo oko desetak volontera. Ljudi žele da pomognu, makar svojim radom, i to nam puno znači,“ kaže on.

Iako izdržavaju teške uslove, ne posustaju – samo su nedavno uveli minimalnu donaciju od 100 dinara kako bi pokrili troškove prostorija u kojima deluju.

„U zamenu za tih 100 dinara, korisnici dobiju namirnice vredne 3 do 4 hiljade dinara. To je simboličan iznos koji nam omogućava da opstanemo“, objašnjava Prćić.

Na pitanje šta bi značilo kada bi udruženje prestalo da postoji, Prćić odgovara:
„To bi značilo da nema više gladnih porodica. Da nikome više nije potrebna ovakva pomoć. To nam je krajnji cilj – da ne postojimo jer više nema potrebe.“

Uprkos svim izazovima, planiraju nove akcije.
„Ne odustajemo. Planiramo neka dešavanja tokom godine, kao i jednu lepu letnju donaciju.
Branko Prćić i njegovi volonteri pokazuju da čovečnost i veliko srce mogu promeniti svet – makar onaj jedan obrok, jedno lice, jedan osmeh. A to je, zapravo, sve.