Naredni Sajam antikviteta u Subotici, zakazan za subotu 21. juna, ponovo će otvoriti vrata svim ljubiteljima starina, umetnosti i zaboravljenih priča.
Održava se kao i svakog poslednjeg vikenda u mesecu, u prostoru koji više podseća na vremeplov nego na klasičnu izložbenu salu. Početak je u 8:30, a vrata će biti otvorena do ranih popodnevnih sati. Ulaz je – kako i priliči duhu manifestacije – potpuno besplatan.
Sajam okuplja kolekcionare, antikvare i zanesenjake iz Subotice, Sombora, Beča, Mađarske i cele Bačke, a energija koja se tamo oseća ne može se lako opisati. To je spoj trgovine i čiste strasti, razgovora i nostalgije, a najčešće – iznenađenja.
Jedan od organizatora, Slobodan, ljubitelj starina „od rođenja“, kroz šalu kaže da je hobi postao posao onda kada je supruga rekla da ne može više da „preskače kante pune starog porcelana i stolica s krivim nogama po kući“. Tako je i rođena ideja o sajmu i antikvarnici.
Ali ovde ne govorimo o običnim stvarima. Ovde je jednom prodata stolica iz kraja 19. veka za 1.500 evra, a vitrina iz 1701. godine našla je svog vlasnika za više od 2.000 evra. I nije stvar samo u ciframa – svaka stvar mora da „ima dušu“, kako kaže jedan od izlagača. Ako predmet ne izazove uzbuđenje na prvi pogled – koliko god bio skup – on neće ni biti kupljen.
Sajam je više od mesta za kupovinu. Tu se sklapaju prijateljstva, razmenjuju se predmeti, znanje i saveti. Postoji i mala neformalna vojska – ekipa starih zanatlija, majstora za restauraciju, stolare, tapetare, mesingare, staklorezce, čak i električare koji vraćaju predmete u život. Bez njih, ništa od ovoga ne bi postojalo.
Jedna od zanimljivosti koje su mnoge očarale jeste engleska stolica u marokanskom stilu, po imenu „Teba“, retka zbog svoje krhke konstrukcije, ali očuvana gotovo savršeno. To je primer kako se komadi koji su gotovo iščezli sa tržišta – mogu pronaći upravo ovde.
Sajam sve više postaje kulturni događaj: poslednjih meseci beleži posete iz Beograda i Novog Sada, a zahvaljujući društvenim mrežama, širi se glas i izvan granica Srbije.
U toploj, gotovo domaćinskoj atmosferi, uz kafu i kiflice, posetioci mogu da uživaju, kupe, razmene, pitaju – ili jednostavno da se dive. I da, možda se i zaljube – ne u šarmantnog prodavca, već u stari pisaći sto iz 18. veka ukrašen žolnai keramikom ili porcelanski servis sa leptirićima.
Jer, kako kažu oni koji znaju – svaka roba ima svog kupca. Samo je pitanje trenutka kada će se sresti.
