U Srbiji gotovo 290 dece čeka usvojenje, dok je u registru potencijalnih usvojitelja gotovo četiri puta više parova i pojedinaca, piše RTS.
Procedura usvojenja traje i ozbiljna je, ali je veći problem to što domaći usvojitelji uglavnom žele zdravo, belo dete. Zbog toga se za druge mališane traže usvojitelji u inostranstvu. Tokom prošle godine, u Beogradu je usvojeno 23 dece, troje je otišlo u druge države.
Kada biološka porodica zakaže, brigu o ostavljenom detetu preuzima država. Domovi za decu bez roditeljskog staranja i hraniteljske porodice, za mnoge su samo privremeni dom do usvojenja.
Na usvojenje u drugu državu odlaze deca za koju se, u roku od godinu dana, ne pronađe usvojitelj u Srbiji. To su deca sa smetnjama u razvoju i teškim zdravstvenim problemima.
“Naše porodice, na žalost, teško prihvataju decu sa takvim problemima. U ustanovi borave deca većinski koja su sa nekim razvojnim smetnjama, tako da nema mnogo dece koja koriste ovaj oblik zaštite, usvojenje. Negde u proseku između 5 i 7 dece ode na ovaj oblik zaštite. Prošle godine je recimo otišlo 7”, napominje Zoran Milačić iz Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj.
Ne traži se dete za usvojitelje već najbolji usvojitelj za dete koje je emocionalno ranjivo i nosi traumu, tvrde nadležni. Zato su greške u proceni usvojitelja, nedopustive.
Najviše dece bez roditeljskog staranja iz Srbije usvojili su državljani Švedske, SAD, Španije. Domaći usvojitelji retko odlučuju da usvoje dete iz druge države.
Opširnije pročitajte ovde.
Izvor: RTS