Povodom Svetskog dana secesije, koji je ujedno i osnova današnje konferencije, Subotica ističe svoje građevinsko bogatstvo.
Kako je naglašeno, „građevinsko bogatstvo Subotice je u glavnom znaku secesije“ te je upravo to ono što se danas slavi kroz različite aktivnosti i predavanja.
Fondacija Biro Karo, u okviru svojih aktivnosti, organizovala je konferenciju 2022. godine koja je služila kao osnov za današnji program.
Jedan od centralnih trenutaka je predstavljanje IPA-Interreg Mađarska-Srbija projekta, vrednog ukupno pet miliona evra. „Ukupna vrednost projekta je 5 miliona evra, od čega je 3,2 miliona evra deo grada Subotice“, dok se ostatak odnosi na prekograničnu saradnju sa opštinom Kiškunhalaš iz Mađarske. Cilj projekta je renoviranje krova gradske kuće u Subotici, ali i opremanje i renoviranje unutrašnjosti kulturnog centra u Kiškunhalašu.
U okviru konferencije biće održana i predavanja koja će se baviti temama secesije, građevinarstva, nasleđa, urbanizma i planova detaljne regulacije. Na kraju dana biće reči i o turizmu jer, kako je istakla Čila Goli, zamenica gradonačelnika Subotice „secesija, odnosno ovo bogatstvo što mi imamo u Subotici, služi kao osnov, izvor za turističke ponude našeg grada.“
Što se tiče zaštite i očuvanja gradskog nasleđa u Subotici, istaknuto je da je situacija izazovna. Čila Goli je dodala: „Ima više desetina objekata koji su ugroženi investitorskim urbanizmom“, a da li planovi lokalne samouprave mogu stati na put ovim ugroženjima, posebno u zoni 2, odgovor je pozitivan ali sa oprezom. „Naš cilj je da planskim dokumentima definišemo zajedničke ciljeve što se tiče gradskog jezgra i razvoja gradskog jezgra… Sa ovim planom ćemo zaštititi 55 objekata u ovoj zoni.“
Pored zaštite zone 2, trenutno se radi i na planu detaljne regulacije za Palić, gde će takođe biti uvedene strožije mere zaštite postojećeg građevinskog nasleđa. „Isto tako ćemo definisati strožije mere da bi zaštitili ono što je već izgrađeno i ono što je bogatstvo kulturnog, odnosno građevinskog nasleđa Banje Palić“ – dodala je Goli.
U razgovoru o značaju očuvanja secesijskih objekata u Subotici, profesorka doktorka Dubravka Đukanović sa Akademije umetnosti u Novom Sadu, koja je deo studija D Art zaduženog za projekt revitalizacije Gradske kuće, naglasila je:
„Ne govorimo samo o Subotici. Izuzetno je važno očuvanje kulturnog nasleđa za celu državu.“
Za Suboticu, dodaje, to je specifično umetničko-arkitektonsko nasleđe secesije. „Subotica je jedan od retkih gradova, do sada ih ima umreženih 25 iz 16 zemalja, koji su reprezenti umetničko-arkitektonskog stvaralaštva na prelazu iz 19. i 20. veka.“
Među najvažnijim objektima su i sinagoga, jedan od najreprezentativnijih objekata te vrste u Centralnoj Evropi, kao i Gradska kuća, u čijem prostoru se danas održava konferencija. Na pitanje kako sačuvati ove dragocenosti, profesorka Đukanović odgovara: „Kako ih sačuvati? Apsolutno pažnjom svih – stručnih službi, gradske uprave, i svakog pojedinačnog građanina.“
Dodaje da nije reč samo o velikim i najreprezentativnijim objektima, već i o manjem građevinskom tkivu koje čini prepoznatljivost i posebnost Subotice. Nažalost, mnogi od tih objekata su ugroženi investitorskim urbanizmom koji menja identitet grada.
„Danas, na svakoj četvrtoj, petoj, sedmoj lokaciji su izgrađene nove zgrade, koje u potpunosti menjaju identitet ovog grada, a koje bi jedno mogle da stoje negde u nekoj ružnoj lokaciji.“
Današnja konferencija i projekat predstavljaju važan korak u očuvanju i promociji bogate secesijske arhitekture Subotice, kao i njenog kulturnog nasleđa koje je ne samo lokalni, već i evropski dragulj.
