Koncertom na Letnjoj pozornici, pred publikom koja je omađijano slušala priče Zvonka Bogdana i njegovu specifičnu boju glasa, ovaj vrsni umetnik pokazao je zašto se njegovo ime izgovara sa poštovanjem.
Više od šezdeset godina stvaralaštva, Zvonka Bogdana stavlja u red najznačajnijih muzičkih umetnika, ne samo na ovim prostorima. Njegove pesme zapisane su u vremenu i ne blede od početka izvođenja. Naprotiv. One su odraz melanholične ravnice, pune ljubavi prema ljudima, salašima, konjima – svemu onome što čini ovde žvot.
Zvonka Bogdana možete sresti na mestima na kojima voli da sedi. Rado će popričati sa svakim ko mu priđe, ali za medije nevoljno priča, pa tako nismo bili izuzetak. Bilo mi je žao što ne mogu da ga pitam nekoliko pitanja na koja bi svojim baritonom i šarmantnim osmehom sigurno ušao u suštinu, ali kad sam ga videla na pozornici, shvatila sam da to što ima da kaže, rekao je u pesmama, ispričao na pozornici publici, pokazujući svoje veliko znanje i poštovanje prema piscima pesama koje izvodi.
Pričao je o Jovanu Jovanoviću Zmaju, otpevao je „Tiho noći“, Isidoru Baiću, izveo je pesmu „Ljubio sam crno oko“. Bez njegovih tamburaša, pratnje koja ga prati decenijama, ništa ne bi bilo tako čarobno, intenzivno i tako prožimajuće.
Pred sam koncert, dvojica vrsnih umetnika, Marinko Piuković i Nikola Jaramazović opisali su svoju duboku povezanost sa Zvonkom Bogdanom, vrhunskim izvođačem starogradske tamburaške muzike.
