blank

Ilija Đukanović: Epidemiološka situacija će umnogome korigovati izdvajanja

blank

“Ulažemo napore da probleme u socijalnoj zaštiti svedemo na minimalne i da u svakom segmentu iz naših nadležnosti unapredimo položaj ugroženih građana. Opšta bolnica jeste bolnica svih naših sugrađana, brine o zdravlju Subotičana, naravno i o zdravlju i ostalih građana iz našeg okruga”, kaže Đukanović

Branko M. Žujović

Ilija Đukanović drugi mandat za redom u gradskoj vladi vodi računa o socijalnim i zdravstvenim pitanjima grada. Povratak kovida 19 u vidu drugog talasa ili “drugog pika” prvog talasa, kako kome drago, bio je povod za intervju sa njim.

U kojoj meri je Subotica spremna za drugi talas epidemije? Kojim ovlašćenjima gradske vlasti raspolažu i kakva bi bila uloga gradskih struktura u borbi protiv drugog talasa epidemije, pod pretpostavkom da država neće proglasiti vanredno stanje kao proletos?

Đukanović: Grad Subotica, gradonačelnik i njegov tim su u stalnom, rekao bih dnevnom kontaktu sa relevantnim ustanovama, pre svega Opštom bolnicom, Domom zdravlja i Zavodom za javno zdravlje kako bi pravovremeno odreagovali na eventualne promene u trenutnoj epidemiološkoj situaciji. Takođe, kao grad, pratimo sve instrukcije, mere i preporuke koje stižu od republičkog Kriznog štaba. Ukoliko bude potrebe, a nadam se da neće, grad će u okviru svojih nadležnosti pooštriti mere i preduzeti sve da se građani zaštite. Siguan sam da su naši sugrađani svesni koje posledice mogu da proizvedu nesavesno ponašanje i ponašanje u suprotnosti sa preporukama. Iz toga razloga, apelujem na odgovornost svih, ponašanje u skladu sa preporukama jer bezbednost i zdravlje građana je na prvom mestu.

Jeste li zadovoljni opštim stanjem subotičke bolnice i na koje sve načine gradska vlast može da pomogne toj ustanovi, koja je pod ingerencijama pokrajinske vlade, u slučaju rasplamsavanja drugog talasa epidemije?

Đukanović: Jednim delom sam dao odgovor i u prethodnom vašem pitanju. Grad po pitanju epidemiološke situacije, sa Opštom bolnicom sarađuje na dnevnom nivou i pratimo situaciju po pitanju broja zaraženih i smeštenih građana u Opštu bolnicu.

U subotičkoj bolnici prisutan je očigledan paradoks: na njenom platnom spisku je politički analitičar Branko Radun, po struci istoričar, primljen u stalni radni odnos u bolničkom odeljenju za održavanje računara i servis računarske opreme, a bolnica je, u jeku prvog talasa epidemije, primala donacije, pored ostalog i u posteljini. Uz to, zabeležena je izjava, data pod punim imenom i prezimenom, da je od kandidatkinje za za zaposlenje tražen “bolji sat” i “dvesta evra” da bi se o zaposlenju u bolnici uopšte razgovaralo. Niko od državnih organa nije reagovao na tu izjavu. Kakav je Vaš principijelni stav o ovim pitanjima, budući da bolnica ipak pripada Subotičanima i brine o zdravlju Subotičana?

Đukanović: Opšta bolnica jeste bolnica svih naših sugrađana, brine o zdravlju Subotičana, naravno i o zdravlju i ostalih građana iz našeg okruga. Ona kao takva i treba da bude regionalni centar za smeštaj i lečenje svih pacijenata. Svaka pomoć, kako ste rekli u vidu donacija, ustanovama zdravstvene zaštite je korisna. Znači, da u našoj zajednici ima društveno odogovornih i pojedinaca i preduzetnika ali i velikih domaćih kompanija.

blank

Kakav je Vaš stav o odlasku lekara i medicinskih sestara iz subotičke bolnice? Više od dvadeset lekara i znatno više medicinskih sestara poslednjih godina napustilo je bolnicu. Kako grad može da se nosi sa tim problemom?

Đukanović: Odlazak i fluktuacija radne snage u našem gradu prisutna je nekoliko godina. Ova pojava nije prisutna samo u zdravstvenom sistemu nego i u sektoru privrede, trgovine i ostalim sektorima. Dalji razvoj indrustrijske zone, izgradnja pruge Beograd-Budimpešta, razvoj Palića kao turističke destinacije će siguran sam uticati da Subotica bude atraktivnije mesto za ostanak a ne za odlazak.

S obzirom da se planira rekonstrukcija Opšte bolnice i da naš grad zaslužuje bolnicu po najsavremenijim standardima, bolnicu koja će biti pravi regionalni centar ovog dela Srbije, siguran sam da će i zainteresovanost medicinskog osobnja biti veće za rad u bolnici. Naravno, kao što znate i vi, Vlada Republike Srbije radi sve na poboljšanju materijalnog standarda svih zaposlenih u zdravstvenom sistemu, i ulaganje u zdravstvo i pobošanje položaja svih zaposlenih jeste put kojim ide resorno republičko ministarstvo i Vlada Republike Srbije. Grad će naravno, kao i do sada, u okviru svojih nadležnosti pružati podršku ustanovama zdravstvene zaštite.

Kako ocenjujete stanje u ostalim zdravstvenim ustanovama u gradu?

Đukanović: Od 2016 godine u zdravstvene ustanove u gradu, putem budžeta grada, uloženo je preko 140 miliona dinara. Ovde naravno mislim na ulaganja u Dom zdravlja, Apoteku Subotica i Opštu bolnicu. Ulaganja su bila u vidu nabavke vozila, adaptacije i popravke određenih objekata, kupovine opreme, rešavanja problema energetske efikasnosti, ulaganja u projektno tehničku dokumentaciju i slično. I u narednom periodu grad će u budžetu, u okviru mogućnosti, podržavati zdravstvene ustanove u gradu.

Gradska kuća je lepo reagovala na objavu priloga našeg sajta o porodici Perc – Opp iz naselja Gabrić. Gest gradonačelnika Stevana Bakića i njegovih saradnika, koji su pomogli toj porodici, zapravo je bio poziv na solidarnost među građanima. Jedina zamerka mogla bi da se odnosi na medijski karavan koji je pratio prvu posetu gradskih zvaničnika toj porodici, ali to je deo političkog folklora na koji smo navikli u poslednje vreme. Poruka je, ipak, bila solidarnost. Bavi li se Vaš resor u Gradskoj kući unapređenju solidarnosti među građanima, budući da je solidarnost važna komponenta socijalne politike?

Đukanović: Značajna nam je uloga medija u izveštavanju i objavljivanju stvarnog stanja i slike sa terena. Svesni smo stanja da se i u našem gradu nalaze pojedinci i porodice, i višečlane porodice, kojima je pomoć neophodna. Poseta pomenutoj porodici, i pomoć koja je uručena za vreme posete, ali i pomoć koja je stigla nakon posete gradonačelnika, jeste bila znak podrške Grada i naravno apel da se u ovakvim situacijama uključe i pojedinci ali i društveno odgovorna preduzeća i preduzetnici. Grad će putem Centra za socijalni rad i dalje pružati podršku našim najugroženijim sugrađanima kroz novčana davanja koja se realizuju putem ove ustanove. Takođe, nastavićemo i podršku organizaciji Crvenog krsta koja je značajan partner Gradu u pružanju pomoći našim ugroženim sugrađanima. Naravno, tu je i podrška organizacijama i udruženjima putem Javnog konkursa iz oblasti društveno-humanitarnog rada, a koje takođe pružaju pomoć najugroženijim sugrađanima.

blank

I u proteklom, kao i u ovom mandatu, bili ste zaduženi za oblast socijalne politike u gradu. Šta smatrate za svoj najveći domet u oblasti socijalne politike i postoji li razlika stanja u toj oblasti na početku Vašeg mandata, pre više od četiri godine, i danas? Ako postoji, gde je ona najvidljivija?

Đukanović: Od 2016. godine mnogo je uloženo u ustanove socijalne zaštite kako u pogledu rekonsturkcija, opremanja i renoviranja samih objekata u kojima su smešteni korisnici tako i u pogledu podrške lokalnim uslugama u zajednici koje se odvijaju u samim ustanovama, a koje se finansiraju iz budžeta grada.

U 2017. godini urađena je rekonstrukcija Centra za socijalni rad koja je obuhvatila stolarske i bravarske radove, opremanje kancelarija za zaposlene, a najveći značaj jeste otvaranje i opremanje prostorija za rad sa ženama žrtvama porodičnog nasilja. Rekonstrukciju je finansirala Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) u saradnji sa UNDP, Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave i Komesarijatom za izbeglice i migracije. Aktivnost je sprovedena u okvriru projekta „Jačanje kapaciteta lokalnih zajednica za reagovanje na migrantsku krizu“.

U 2019. godini renoviran je Gerontološki klub „Centar 1“ u okviru IPA prekogranične saradnje sa gradovima iz Republike Hrvatske.

Šta ste uradili ove godine?

Đukanović: U 2020. godini uz podršku Ministarstva rudarstva i energetike i učešće grada renoviran je Gerontološki klub „Centar 2“. U okviru Gerontološkog centra radi deset gerontoloških klubova u kojima se naši najstariji sugrađani svakodnevno okupljaju i organizuju različite aktivnosti kao što je muzika, ples, sport, pevanje i slično.

Kompletna rekonstrukcija Doma za decu ometenu u razvoju „Kolevka“ je jedna od dve najveće investicije u oblasti socijalne zaštite u našem gradu. Nakon rekonstrukcije i izgradnje fiskulturne sale, bazena, kao i sanacije postojećih soba, Dom za decu ometenu u razvoju „Kolevka“ će postati regionalni centar za smeštaj i zbrinjavanje dece. Sredstva su obezbeđena putem Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjim Vlade Republike Srbije.

Takođe, druga najveća invsticija je rekonstrukcija Gerontološkog centra odnosno Doma Dudova šuma i Doma za odrasla lica. Sredstva su takođe obezbeđena putem Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima.

Kada budu završene rekonstrukcije i Gerontološkog centra i Doma za decu ometenu u razvoju „Kolevka“ naši sugrađani, ali pre svega korisnici, stanari i deca ovih centara, biti ponosni na urađeno, ponosni na kvalitet stanovanja i kvalitet usluga koje će se pružati u ovim ustanovama.

U 2016. godini izdvajanja u budžetu grada za socijalnu i dečiju zaštitu bila su 262 miliona dinara, a u 2020. godini 345 miliona dinara. Učešće budžeta socijlne zaštite u ukupnom budžetu iznosi 4% , a kako naš grad spada u prvu kategoriju gradova i opština ovo jeste visok stepen izdvajanja.

Punu podršku ustanovama i uslugama u zajednici pružićemo i u narednom periodu.

Koji su najveći problemi u oblasti socijalne zaštite u gradu sa kojima se suočavate?

Đukanović: Trenutna epidemiološka situacija će umnogome korigovati izdvajanja za sledeću godinu. Ovo govorim uopšte, za ukupan budžet grada. Što se tiče izdvajanja za socijalnu zaštitu, jedno su potrebe ustanova socijalne zaštite i udruženja i organizacija, a naravno drugo su mogućnosti samog budžeta. Kada sam rekao da je naš grad u prvoj grupi gradova i opština, mislio sam i na to na nemamo mogućnosti korišćenja namenskih transfera za pojedine usluge nego smo u pružanju lokalnih usluga u zajednici oslonjeni samo na budžet. Ipak, u odnosu na 2016. godinu uspeli smo da povećamo izdvajanja za ustanove i organizacije i udruženja. Naravno, ne mislim da je to dovoljno ali veliki pomak je urađen po tom pitanju.

Subotica jeste u grupi gradova sa starijim stanovništvom te u tom smislu predstavlja izazov za naredni period. Ovde, pre svega, mislim na smeštajne kapacitete. Takođe, interesovanje pojedinih mesnih zajednica ima i za otvaranjem novih gerontoloških klubova kako bi se aktivnosti organizovale i u tim mesnim zajednicama.

U prethodnom periodu unapredili smo saradnju sa Crvenim krstom koji pruža podršku socijalno ugroženim građanima kroz program narodne kuhinje i podele paketa hrane i higijene.

Ulažemo kao lokalna samouprava napore da probleme u socijalnoj zaštiti svedemo na minimalne i da u svakom segmentu iz naših nadležnosti unapredimo položaj ugroženih građana.

Kakva je situacija sa zimskim prihvatilištima za beskućnike? Postoji li već sada plan za prihvatilišta, budući da je zima na pragu?

Đukanović: Prihvatilište za naše najugroženije sugrađane koji se u zimskom periodu nađu u stanju socijalne potrebe za zbrinjavanjem otvara se svake godine. U organizaciji, opremanju i smeštaju korisnika učestvuju zaposleni i volonteri Crvenog krsta Subotica, Karitas Subotica, a korisnici se smeštaju po uputu Centra za socijalni rada grada Subotice. Grad svake godine u budžetu opredeli sredstva za otvaranje prihvatilišta. Za korisnike su tokom boravka obezbeđeni kuvani obroci, smeštaj, lekarski pregledi i potrebna sredstva za higijenu. S obzirom na trenutnu epidemiološku situaciju u gradu, intezivirani su kontakti i sa službom epidemiologije Zavoda za javno zdravlje Subotica kako bi se preduzele sve mere i aktivnosti prilikom otvaranja prihvatilišta u narednom periodu.

Kako ocenjujete saradnju gradskih vlasti sa nevladinim sektorom u oblasti zdravstvene i socijalne zaštite? U kojoj meri nevladin sektor pomaže, naročito u oblasti socijalne zaštite?

Đukanović: U prethodnim godina ostvarili smo značajnu saradnju sa pojedinim organizacijama civilnog društva. U 2016. i 2017. godini značajna saradnja ostvarena je sa Fondacijom “Ana i Vlade Divac”, a od 2018. godine ponovo je uspostavljena saradnja sa nevladinom organizacijom Atina.

Pojedine organizacije jesu i spona prema mnogim međunarodnim organizacijama. USAID, UNDP, Savet Evrope jesu pomogle u prethodnom periodu različitim donacijama ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite kao što je rekonstukcija, oprema, vozila i slično.

Kao koordinator Lokalnog tima za borbu i prevenciju protiv trgovine ljudima, koji u svome radu ima značajnu podršku NVO Atina, mogu da se pohvalim da u našem timu imamo četiri organizacije civilnog društva. Jedni smo od retkih gradova koji u svom sastavu imaju toliko članova iz civilnog sektora. Ovde se posebno svojom aktivnošću i radom u Lokalnom timu ističu predstavnici Edukativnog cetra Roma i Fondacije “Tijana Jurić”.

Organizacije civilnog društva koje sam pomenuo imaju značajna iskustva iz oblasti kojima se bave tako da su nam u različitim timovima značajna njihova uloga i prisustvo.

Imaš priču? Imaš vest? Budi i ti reporter!

Javi nam se!

Podelite vest sa prijateljima:

blank

Comments are closed.

blank
blank

Povezane vesti

blank

Bačka slavila u Apatinu

Bačka je ostvarila trijumf u okviru 24. kola Vojvođanske lige grupa Sever savladavši Mladost u Apatinu rezultatom 3:2 (3:0). Strelci: Bašić Palković 21., 35., Glišović

Detaljnije »
blank

“Lokosi” ne daju vrh

Fudbaleri Lokomotive slavili su na gostovanju protiv Hajduka u Bačkom Dušanovu rezultatom 1:4 (1:3) i tako zadržali lidersku poziciju na tabeli Gradske fudbalske lige. Strelci:

Detaljnije »

Portal Subotičke.rs koristi kolačiće u cilju optimizacije funkcionalnosti i sadržaja sajta.
Korišćenjem portala prihvatate upotrebu kolačića.