Najčešće, pomenuta bolest se javlja na koštičavom voću, na breskvi, kajsiji, trešnji, šljivi. Štete nastaju usled propadanja lišća, mladara i umanjenja tržišne vrednosti plodova.
Simptomi se javljaju na listu, plodu i mladarima. Na listovima se javljaju okruglaste svetlo crvenkaste pege oivičene tamno mrkom ivicom i svetlo zelenim oreolom. Središnji deo pege je mrtvo tkivo koje u većini slučajeve ispada tako da list dobija šupljikast izgled. Ukoliko je napadnuta lisna drška dolazi do prevremenog opadanja lista.
Simptomi na plodovima zavise od biljne vrste. Tako se na mladim plodovima kajsije javljaju crvene pege. Kod bresve a kasnije i kod kajsije ispod zaraženog tkiva formira se plutani sloj te plodovi dobijaju šugav izgled. Kod višnje i trešnje gljivica prodire sve do koštice otvarajući sočni deo ploda koji ubrzo truli.
Na mladarima nastaju pege slične kao na listovima. Kasnije u okviru pega se javlja ulegnuće. Ovaj simptom nije specifičan samo za pomenutu bolest.
Za razvoj bolesti je bitno proleće i jesen, tako da ovom periodu trebamo posvetiti posebnu pažnu. Tretiranje bakarnim preparatima (Nordox 75 WG, Kocide 2000, Neoram 37,5 WG, Cuprablau Z, Cuprocaffaro, Cuproxat) treba uraditi kada opadne više od 50% lista.
Tretman ponoviti u proleće pre kretanja vegetacije (bakar raditi na temperaturama višim od 7 stepeni). Cilj je da na stablu u periodu jesen-zima-proleće uvek imamo bakra. To omogućava da spore koje počnu da klijaju naiđu na bakar i budu uništene.
Nakon rezidbe treba izneti granje. Tokom vegetacije posle cvetanja sa 2-3 redovna tretmana se mogu postići dobri rezultati. U tu svrhu se koriste prparati na bazi aktivnih materija: mankozeb (Prevent 80 WP, Manfil, Mankogal, Mankosav), ciram (Fitociram 75 S, Agrociram), kaptan (Metod 480SC, Capi, Captan, Primus, Belagio), Metiram (Polyram DF, Plato DF).
Izvor: AgroTopVSG