Šta je zelena poslovna kultura, zelena praksa i IT alati koji ublažavaju uticaj klimatskih promena – pokušali su danas na ova pitanja da odgovore stručni ljudi iz oblasti ekologije.
Skup je organizovao Regionalni Arhus centar Subotica, u okviru projekta Mreže Arhus centara Srbije pod nazivom: “Jačanje uloge Arhus centara u mobilizaciji podrške za negovanje “Zelene poslovne kulture”.
O potrebi da ekonomija postane ekološki odgovornija, kao i da se stvara pozitivan uticaj na
privredu, društvo i životnu sredinu, razgovarali su Snježana Mitrović ispred Regionalnog Arhus centra Subotica, Darija Šajin, Arhus centar Novi Sad, autorka publikacije i Sabolč Tružinski, sa Ekološkog poljoprivrednog gazdinstva „Tružinski” iz Bačke Topole.
Darija Šajin, autorka publikacije “Pregled ulaznih tačaka Arhus centara za promovisanje zelene ekonomske kulture među poslovnom zajednicom kroz održivarešenja, zelene prakse i IT alate koji imaju za cilj ublažavanje uticaja klimatskih promena u Srbiji” provi put je predstavila publikaciju u Subotici kojoj je tema jačanje zelene poslovne kulture i predstavljanje Arhus centara kao centara za promociju zelene ekonomske kulture, odnosno zelene ekonomije. Ovo je analiza međunarodnih i evropskih dokumenata koji obavezuju Republiku Srbiju – kako i na koji način da da se lakše prilagodimo izmenjenim klimatskim uslovima: “Moj cilj i želja su bili da vodim svakog čitaoca kroz temu – šta je to zelena ekonomija, čemu ona služi i zašto treba svi zajedno da se zalažemo za zeleni ekonomski rast i za uključivanje građana u ovaj rad. Obrađena je tema cirkularne ekonomije koja je u fokus stavila poljoprivredu, organsku proizvodnju” – rekla je autorka i dodala da je sa namerom u Subotici održan okrugli sto jer je ovo područje poznato po proizvođačima organske, bezbedne i zdrave hrane sa najboljim primerima prakse u Srbiji.
“Ova publikacija je zapravo nastala na osnovu istraživanja koje sam sprovela u poslovnoj zajednici. Anketirala sam 98 preduzetnica i poslovnih žena i pitala sam ih koliko znanja imaju o zelenoj ekonomiji, šta je to što vam je potrebno da bi svoje biznise ozelenile” – dodala je Šajin.
Pored predstavljanja publikacije, urađena su još dva projekta: aktivno učšče javnosti u odlučivanju koji je radila Mirjana Drenovak Ivanović sa Pravnog fakulteta u Beogradu i kako se troše finansijska sredstva u ekologiji, sa inicijativom da se zeleni fond vrati, posle decenijskog ukidanja, ponovo u budžete.
Po rečima Sabolča Tružinskog, vlasnika porodičnog imanja “Tružinski” koji na 64 hektara odgaja autohtone vrste biljaka i životinja, po organskim principima proizvodnje tajna je što se decenijama bave u organskom poljoprivredom pa se padovi lakše mogu podneti: “Nema domaćih, organskih proizvoda, sve je iz Evropske unije. Nema domaćih proizvošača. Strani proizvođači imaju velike podsticaje u EU, a kod nas to ne postoji. 20 godina radimo organsku poljoprivredu. Sad radimo organska jaja, malo je gazdinstvo i to plasiramo po prodavnicama, od toga živimo” – dodao je Sabolč Tružinski, proizvođač organske hrane koji je učestvovao na ovom skupu o zelenoj ekonomiji.