U petak, devetog oktobra, na sceni “Jadran” Narodnog pozorišta premijerno će na mađarskom jeziku biti izvedena monodrama “Klamov rat” Kai Hensela, u režiji Kinge Mezei i izvođenju Šandora Lasla.
“Monodrama koju je napisao Kai Hensel, za koju mu je 2002. godine dodeljena nagrada Nemačkog pozorišta za mlade, priča je o neobičnom ratu između učitelja i razreda. Učenici pišu svom nastavniku nemačkog jezika u kojem navode da je on odgovoran za smrt njihovog školskog druga koji je izvršio samoubistvo prethodne školske godine. U svojoj objavi rata oni proglašavaju potpuni otpor, pravu pasivnu rezistenciju.
Nastavnik Klam pokušava da održava nastavu pod normalnim školskim uslovima, ali to više nije moguće u ovom razredu. Potom proglašava svoj lični rat, sada protiv čitave škole, svih kolega i direktora.
Nada se da će učenike pridobiti na svoju stranu u tom neobičnom ratu. Ali oni i dalje ćutanjem odgovaraju na njegove sve luđe izjave. Iz scene u scenu kod našeg junaka opada očekivanje odgovarajućeg ponašanja i manira, on potpuno gubi tlo pod nogama i neke tabue naziva pravim imenom, dovodeći u pitanje temelje školske konvencije.
Drama je igra u trajanju jednog školskog časa, ograničena zvukom zvona, a ujedno prva mađarska adaptacija sve popularnijeg teatra u učionici iz Nemačke.
Pozorišna predstava u učionici nije dramska radionica, nije putujuće pozorište koje gostuje u fiskulturnim salama ili nesvakidašnji čas književnosti, ali nije ni dramatičan čas odeljenskog starešine. Žanrovska definicija odnosi se na predstavu u kojoj se dramski efekat pojačava činjenicom da se zgusnuta stvarnost, odnosno fikcija, prikazuje na stvarnoj pozorišnoj sceni ili sličnoj njoj.
Novi pozorišni žanr koji se odigrava ne samo u pozorištu već i u školama i učionicama, namenjen je adolescentimam, suočava učenike sa specifičnim problemima s kojima se susreću u svakodnevnom školskom životu. Doprinosi razvijanju sposobnosti komunikacije, upravljanju sukobima i empatičnih veština tinejdžera na zabavan, promišljen način.
Svojstven dijalog predstave u kom na Klamove rečenice uvek odgovara ćutanje učenika, kao u grčkim sudbinskim tragedijama, završava se padom glavnog lika. Osećamo li katarzu ili bilo kakvu satisfakciju kad čujemo Klamovo čudno izvinjenje? Ili pridobijanaše divljenje zbog njegove iskrenosti, makar i u najmanjoj meri?
Na ta pitanja međusobno odgovaraju jedni drugima učenici i nastavnici koji ostaju prisutni u učionici nakon predstave. Odgovori mogu pomoći svakom od njih da bolje razumeju bilo drugu stranu, bilo svoju sopstvenu situaciju”, navedeno je na sajtu Narodnog pozorišta.