Majka je svoju priču, nakon 6 godina, prvi put javno ispričala na današnjoj konferenciji Fondacije “Tijana Jurić” o bezbednosti dece
Nekoliko meseci posle otmice Tijane Jurić, na košarkaškom terenu u jednom školskom dvorištu otet je bio i jedan devetogodišnjak iz Srbije. Oteo ga je mlađi punoletnik, koji mu se predstavio kao košarkaš Partizana, očigledno sa pričom, koja je prijala dečakovim ušima.
Smestio ga je u automobil, dao mu sok i odveo ga… Dečaka nije bilo dva, do dva i po sata. Za oca i majku večnost. Dečak danas ima 16 godina, posledica ima, iako ih vešto krije, a mladić koji mu je unakazio detinjstvo, a možda i život, osuđen je na dve godine, usled nepostojanja kazne za pokušaj silovanja.
Ovu priču danas je ispričala majka otetog dečaka na konferenciji “Bezbednost i odgovornost 2020” u organizaciji Fondacije “Tijana Jurić”.
Lik majke je bio zaštićen s obzirom na iskustvo dečaka, njegove godine i posledice.
– Sve se desilo na košarkaškom terenu, u školskom dvorištu. Otmičar je došao na teren sa odličnom pričom. Rekao je da je on košarkaš Partizana, tako da je uspeo u svojoj nameri. Taj način, na koji je moj sin otišao sa njim, bila je kao neka vrsta nagrade koja je usledila nakon manipulacija na terenu. Kada je otišao sa njim u kola, dešavao se haos, koji je on posle nama prepričavao – priča ova majka.
Dečak je, kako je rekla ona, dobio sok u kojem je bila neka vrsta antidepresiva.
– Dao mu je sok da bi ga omamio, da bi uspeo u svoj nameri. Međutim, sin je nekako, na sebi svojstven način uspeo da se izbori. Da li je to ostavilo posledice, videćemo. Uglavnom, nama se tada dogodio najveći haos u životu. Osećaj bespomoćnosti, kada ne možete da pomognete svom detetu. Morate da idete po redosledu, da prijavite policiji nestanak. Tada se nestanak mogao prijaviti tek 48 sati nakon nestanka, međutim, zahvaljujući prijatelju koji je radio u policiji, uspeli smo da dođemo do gradskog supa. Ta agonija je trajala dva, tri sata, ali za nas je bila večnost. Veoma teški momenti. I sada, kada pričam o tome, nije mi svejedno – ispričala je ova majka na današnjoj onlajn konferenciji o bezbednosti dece Fondacije “Tijana Jurić”.
Ova životna epizoda dogodila se iste godine kada i nestanak i monstruozno ubistvo Tijane Jurić. Majka kaže da se policija možda zbog toga odazvala ranije.
– Naših dva i po sata je bilo predugačko. Da je bio drugačiji sistem, da imamo “Amber alert” sistem, bilo bi sve brže rešeno. Sve se završilo srećno. Vratio ga je otmičar. Mlađi punoletnik. Bilo mu je to prvo delo. Dete je imalo posledice u tom trenutku. Čak smo bili hospitalizovani u Institutu za majku i dete, s obzirom na to da nisu znali koju je dozu leka popio. Pričali smo sa svim specijalistima – priseća se ova majka.
– Sudstvo je malo zakazalo. Predmet je bio u fioci dve godine. Nažalost, dobio je samo dve godine jer u našem članu ne stoji pokušaj silovanja. Sada moj sin ima 16 godina, priča o tome, međutim, ponekad, svoj bes izražava na svoj način, kroz bunt. Kada je bio mlađi imao je strah i da prođe kroz taj kraj gde živi taj otmičar. Dete kao dete, možda sve to ne ispoljava, nekako se nosi sa svime, ali pokazuje taj svoj bunt.
Priča ove majke je primer da i dečaci mogu da budu žrtve.
– Način na koji može da se vrbuje dete je u ovom slučaju bio na nivou. Kazna koju je dobio, kazna je koju ne zaslužuje. Dobro sam izgurala da makar dođe do suda, da ga ne proglase ludim i radno nesposobnim. Ali, možda je on i dalje na ulici. Da “Amber alert” postoji, možda se na tako nešto ne bi ni usudio – zaključuje ova majka.
Nakon nje, na konferenciji je govorio i osnivač ove fondacije, Igor Jurić, upravo o značaju uvođenja sitema za uzbunu “Amber alert” u Srbiji. Fondacija je inicijativu o uvođenju “Amber alerta” pokrenula još 2015. godine, a pre desetak dana počela je kampanja da se ona pokrene sa mrtve tačke.
Jurić je istakao da se u zemljama, u kojima postoji ovaj sistem, nestalo dete kući vrati u više od 90 odsto slučajeva.
– U drugim zemljama, ovaj sistem pokreće se dva do tri puta godišnje. I mi možemo da uvedemo ovakav sistem. Ništa nije komplikovano. Samo treba ljudi koji vode državu, da pokažu želju da žele da brzo pronađemo decu, da donesu jednu takvu odluku i da “Amber alert” zaživi u Srbiji – objasnio je Jurić.
S obzirom na često pominjanje da nestanci i otmice dece u Srbiji nisu česte, postavio je pitanje koja je norma da se uvede ovaj alarm.
– Da li treba da nestane desetoro dece godišnje, pa da se uvede “Amber alert”? Zaista je interes svih nas da se uradi nešto i preduprede tragedije. Ne želim da se ponovo desi Tijana, ne želim da se desi Barbara – poručio je Jurić.
Ljubinka Račić, Telegraf.rs