Lideri opozicije smatraju da ne treba da rasipaju glasove, a neki od njih najavljuju pokretanje razgoovra o saradnji. Većina smatra da je povlačenje Jenea Maglaija iz gradske skupštine iskren i dobar potez, a najmanje dve političke grupacije smatraju da su politički stožeri budućeg opozicionog okupljanja u gradu
Subotička opozicija se podelila uoči junskih izbora ove godine. Stranke i udruženja iz orbite nekadašnjeg Saveza za Srbiju bojkotovali su izbore, dok je Pokret građanske Subotice (PGS), u savezu sa Demokratskom strankom Srbije i Mađarskim pokretom, izborio treće mesto na lokalnim izborima i četiri mandata u gradskoj skupštini.
U lokalnom parlamentu više nema Demokratske stranke koja je duže vreme okupirana unutrašnjim previranjima, ali i težinom vlastitog političkog prtljaga.
Tokom leta prestalo je da se oglašava Udruženje građana “Slobodan grad” koje su mnogi, tokom 2018. i 2019. godine, doživljavali kao novu političku snagu u gradu, a sajt Slobodna Subotica je nedostupan od kraja avgusta.
Advokat Jene Maglai, lider PGS-a, podneo je ostavku u Skupštini grada odmah nakon što je ova konstituisana u novom sazivu. Učinio je to pod obrazloženjem da želi da podmladi odborničku strukturu, ali i da se posveti radu na ustrojstvu svoje političke organizacije.
Jedini opozicioni megdandžija u lokalnoj skupštini ostao je Miroslav Milojević.
Ove jeseni, na opozicionoj sceni grada, sa nekoliko saopštenja, bljesnula je Partija radikalne levice, kao potpuno nova snaga.
Redakcija portala Subotičke.rs sprovela je anketno istraživanje među vodećim ličnostima subotičke opozicione scene. Cilj istraživanja bio je da saznamo kako vođe lokalne opozicije vide političku budućnost, šta smatraju da je važno za građane i na koncu kako će se formatizovati subotička opozicija u narednom periodu.
Gradski odbor Demokratske stranke nije odgovorio na naša pitanja.
Buduće delovanje i saradnja
Jedno od najvažnijih pitanja za svaku, pa i subotičku opoziciju, svakako je pitanje saradnje i procene izborne tehnike što većeg zahvata biračkog tela. Evo šta lideri subotičke opozicije kažu o tome.
Miroslav Milojević
Miroslav Milojević smatra da je PGS jedina vidljiva opozicija u Subotici.
– Pokret građanske Subotice jedini ima jasan program: kako i u kom pravcu Subotica stretegijski treba da se razvija. Taj program treba da predstavlja najmanji zajednički imenitelj za opoziciono delovanje većine političkih subjekata u gradu. Pokret građanske Subotice zagovara ukrupnjavanje opozicione političke scene i zajednički izlazak na neke naredne izbore. Bavljenje politikom naizbežno zahteva određene materijalne resurse. Za razliku od vlasti, koja raspolaže sa praktično neograničnenim materijalnim resursima, opozicija uopšte ne raspolaže sa bilo kakvim sredstvima ili raspolaže u vrlo ograničenom obimu, tako da je veoma teško uspostaviti kontinuirano političko delovanje opozicije – smatra Milojević.
On dodaje da će PGS u narednom periodu pokrenuti razgovore sa, kako kaže, svim zainteresovanim političkim subjektima koji još postoje u Subotici o budućoj saradnji uključujući i zajdnički nastup na budućim lokalnim izborima.
Slično kao Milojević, razmišlja i Radenko Martić iz subotičkih Dveri:
– Smatram da ne bismo smeli da dopustimo da se glasovi opozicionih birača raspu u više kolona. Subotica je takva sredina. Samo jedna, zajednička kolona svih ovih opozicionih stranaka je dobitna kombinacija. Sve stranke koje smatram opozicijom i druga udruženja građana, kao i svi ostali koji žele da daju svoj doprinos svrgavanju diktature koju sprovodi SNS, treba da se dogovore o zajedničkoj borbi – kaže Martić.
Advokat Jene Maglai smatra da će u budućnosti neminovno doći do, kako je rekao, udruživanja određenih grupacija na strani opozicije.
Jene Maglai
– Trenutno, osim Pokreta građanske Subotice, teško da ima iole ozbiljne političke stranke ili grupe građana u Subotici koja operativno može da okupi širu podršku građana oko sebe. Opozicija se potpuno urušila, ali to nije slučaj samo u Subotici. Takva je situaciju skoro u svim sredinama, u celoj državi. Nosoci vlasti su zloupotrebom državnih institucija i medija sistematski razbili sve demokratske vrednosti, urušili državne institucije, pa su unutar tog procesa razorili i opoziciju. Svako društvo, međutim, iznedri promene i one će doći neminovno. Što duže bude trajala agonija propadanja našeg društva i države, to će posledice biti teže. Staro pravilo u društvenim procesima jeste da su narodi koji ne izvuku pouku iz svoje prošlosti osuđeni da je ponovo proživljavaju. Tako se mi vratismo u dvedesete godine prošlog veka, doduše u malo izmenjenoj varijatni, ali suštinski to je veoma slično – ističe Maglai.
Profesor dr Miroslav Čavlin, vršilac dužnosti predsednika Gradskog odbora Narodne stranke u Subotici, smatra da je zadatak opozicionih stranaka da artikulišu sva nezadovoljstva, da ih predoče i javnosti i „vlasti“, ali i da u ime građana na sebe preuzmu svu reakciju i kontraudare vlastrodržaca.
Miroslav Čavlin
– U isto vreme, opozicija građanima treba da prezentuju programe, dakle kompetencije i ljude, za izlazak iz ove duboke krize i nevolje u kojoj se društvo nalazi. Građani žude za valjanim promenama i rešenjima, ali ne mogu da ih ostvare sami, pojedinačno, veći je potreban organizovan politički okvir. Narodna stranka nudi novi društveni dogovor za opstanak Subotice , građanim i svim društvenim akterima, koji će građanima, a posebno mladima, doneti promene i rešenja koja će ih podstaći da vide budućnost života i karijere u Subotici i Srbiji. Narodna stranka, će, svakako, težiti da bude stožer okupljanja građana, udruženja, pokreta, stranaka i svih društvenih aktera u borbi za ostvarenje zajedničkih ciljeva i vrednosti. U to nemajte ni najmanju dilemu.
U Partiji radikalne levice (PRL) smatraju da bi političari, ukoliko žele da povrate poverenje morali iz svojih, kako se navodi, udobnih fotelja da zasuču rukave i najpre ponude alternativu.
“Kao drugi korak, treba da postanu aktivniji, da idu u narod i trude se da predstave svoje politike i programe. U narednom periodu posvetićemo se radu na terenu, sa najugroženijima, sa obespravljenima koji pate unazad trideset godina. Takođe ćemo se truditi da se povežemo sa radništvom na lokalu i da ih podržimo u borbi za bolje uslove rada i kvalitetniju zaštitu njihovih prava”, poruluju iz PRL-a.
Postoji li lažna opozicija i ko čini opoziciju?
Čini se da, još od čuvenog naslova Mirjane Bobić Mojsilović (“Sine, čika Sloba i ja smo šutirali na isti gol u različitim dresovima”), objavljenog početkom devedesetih godina u tadašnjoj Dugi, ispod kojeg je slika Vojislava Šešelja i njegovog tada maloletnog sina sa fudbalskom loptom, pojam lažne opozicije nikada nije bio aktuelniji nego uoči i nakon poslednjih izbora.
Evo šta o tom fenomenu kažu lideri subotičke opozicije.
– Što se tiče pojma „lažna i prava opozicija“, jasno je da lažnu opoziciju stvara vladajuća stranka, finansira ih i logistički pomaže njihovo delovanje i izlazak na izbore. Gradđani veoma dobro prepoznaju lažnu od prave opozicije. To se videlo i na izborima na kojima je lažna opozicija osvojila veoma mali broj glasova. Delovanje opozicije se, na žalost, svelo samo na povremene bljeskove u vidu saopštenja, a onda bi ponovo usledili periodi duge ćutnje. Očigledna je apatija koja je zahvatila opozicione krugove i bez nove energije koja će doći od građana ovo stanje može dugo potrajati – smatra Miroslav Milojević.
– Naravno da lažna opozicija postoji – nadovezuje se Radenko Martić. – Dovoljno je da pogledamo sadašnji sastav Skupštine grada. Tu su ušle stranke koje zvanično ili nezvanično podržavaju vladajuću koaliciju, a od njih se ništa drugo nije ni očekivalo. Tu je LSV, DSHV, Ruska stranka, SBB… Naravno da imamo tu i stranaka koje su kohabitirale sa vlašću, kao što je SRS i još neke manje koje ipak nisu uspele da uđu u lokalni parlament – kaže Martić.
Mirko Bajić iz Saveza bačkih Bunjevaca (SBB) se ne slaže sa Martićem. On smatra da opozicije sa programom koji bi građani podržali – nema.
– Savez bačkih Bunjevaca je samostalna politička stranka koja, otkako postoji, na lokalne izbore izlazi samostalno, pod svojim imenom i tako osvaja status parlamentarne stranke. Samim tim, SBB nema obaveze prema bilo kojoj političkoj stranci, ni u vlasti ni u opoziciji. Trudimo se da realizujemo svoj program i podržavamo one projekte koji su u interesui svih građana. Stranka nacionalne manjine po prostoj političkoj logici treba da je uz vladajuću većinu i mi se tako i postavlajmo. Agilni smo u meri svojih političkih potreba. Na svakoj skupštini se oglašavamo, a nema potrebe da to činimo po svim pitanjima. Ovakva kakva je, kobajagi opozicija, opozicija zapravo i ne postoji. Postoji potreba nekolicine pojedinaca da se promovišu. Oni to čine uglavnom na pogrešan i kontraproduktivan način. Da bi postojala, opozicija treba da ima svoj program koji u ozbiljnoj meri na izborima dobija podršku birača. Ako to nije tako, a sada nije, opozicija nema nikakav legitimitet – smatra Mirko Bajić.
Nemanja Šarčević, predsednik Udruženja građana “Slobodan grad”, smatra da rezultata opozicije ipak ima.
Nemanja Šarčević
– Kada bismo pričali o rezultatima iz prethodnog rada opozicije, oni svakako postoje. To je pre svega smena dr Bogdana Labana sa mesta gradonačelnika Subotice, kao i smena velikog broja pojedinaca iz prvog ešalona sada već bivšeg gradonačelnika. Da nije bilo opozicije, i posebno portala Slobodna Subotica, javnost ne bi bila upoznata sa delima Labana i njegove ekipe, što je direktno dovelo do njegove smene. Da je valjao i da nismo našli način da saopštimo najznačajnije činjenice o njegovom radu, Laban ne bi bio bivši. Mnogi drugi predsednici i gradonačelnici opština i gradova u Srbiji su ostali. Očigledno neko želi da se prećuti ta činjenica – smatra Šarčević.
Miroslav Čavlin iz Narodne stranke smatra da opozicije ima u meri u kojoj opozicija nije bila prisutna na prethodnim izborima, što kroz stranake koje svakako postoje, ali i kroz građane koji su bili tu, a nisu izašli na izbore.
– To, priznaćete, ipak nije mali, već veliki broj građana Subotice i Srbije – kaže Čavlin. – Na pitanje o postojanju opozicije i lažne opozicije, mogao bih da odgovorim kontrapitanjem, bez imalo sarkazma i malicioznosti: postoji li vlast? Vlast je talac u rukama vlastodržaca. Vlast ne postoji, ona je oteta. Shodno tome, na delu je svojevrsni državni udar od strane vlastodržaca koji se manifestovao kroz nelegitimne i nelegalne izbore odnosno oktroisanu Vladu i izvršnu vlast koja je proizvod tih izbora. Ovo je stanje, u kome vladajuća oligarhija vlada, a ne vrši vlast, i koja kao takva ima ne samo konture, već je oličenje totalitarizma. Stoga, u ovom trenutku, opozicija ne može da obavlja ulogu koju ima u normalnim demokratijama, da bude institucionalni, korektivni faktor vlasti radi boljitka građana. Naime, uloga naše opozicije je da bude faktor demokratske promene oktroisanog sistema vladanja radi opstanka, a kasnije i razvoja naroda i države, koristeći vanistitucionalne forme delovanja kao što su otpor, bunt, bojkot i slično.
Jene Maglai smatra da određene stranke ni same ne znaju gde bi da budu.
– Pred građanima bi da se predstave kao opozicija, pandan politici koju sprovodi stranka na vlasti, jer su svesni da njihovi potencijalni birači i simpatizeri to očekuju od njih, a sa druge strane radi mrvica sa stola nosioca vlasti u pozadini ipak prave dogovore sa skupštinskom većinom. Tačno se videlo kod glasanja za izbor predsednika Skupštine grada Balinta Pastora i izbor gradonačelnka Stevana Bakića, ko je potpisao predlog za njihov izbor i ko je kako nastupao u skupštinskoj raspravi. Sve ostalo je zamajavanje građana Subotice. Na žalost, mogu da konstatujem da je Pokret građanske Subotice ostao jedini dosledan u svom političkom delovanju, samim tim nažalost i jedina opoziciona politička grupacija u ovom gradu koja ima svoje predstavnike u skupštini Grada Subotice.
U PRL-u smatraju da lažna opozicija postoji u celoj Srbiji, a ne samo u Subotici, ali i da je veći deo opozicije zapravo neka vrsta naličja vlasti.
Partija radikalne levice
“Kada je ‘opozicija‘ u pitanju, treba naglasiti da kod nas, do pojave PRL-a, opozicija nije postojala u pravom smislu te reči, nego samo pozicija koja jeste na vlasti i ona koja to nije, a želela bi da bude. Prema tome, gledano iz tog ugla, trenutnom poretku, koji je kapitalističko-oligarhijski ustrojen, jedino se PRL istinski suprotstavlja, dok sve ostale vanparlamentarne stranke ne žele suštinsku promenu poretka, već samo pokušavaju da preuzmu kormilo na već postojećem kursu. Do sada niko nije ponudio korenitu sistemsku promenu, bilo da je na vlasti ili ne. Mi se borimo za socijalističko društvo zasnovano na jednakosti, solidarnosti, slobodi, demokratiji, internacionalizmu, antiimperijalizmu i antifašizmu, društvo u kojem će ljudi biti važniji od profita”, navedeno je u dopisu PRL-a.
Zašto opozicije nema u medijima?
Radenko Martić iz Dveri kaže da lokalni mediji ignorišu njegovu stranku i da to čini čak i portal “Magločistač” koji, kako Martić tvrdi, nikada nije objavio ni jedno njihovo saopštenje.
– Naša lokalna saopštenja ne objavljuju. Neki od vlasnika medija su nam se izvinili, objasnili da žive od novca dobijenog od grada i da ne mogu da objavljuju naša saopštenja. Neki se plaše, pa je tako vlasnik jedne televizije, na moje insistiranje da organizujemo emisiju u kojoj bi gostovao predsednik Dveri Boško Obradović, odgovorio: ‘…Pa da me uhapse…‘.
Objave Dveri građani Subotice mogu da pročitaju samo na lokalnim portalima Subotičke.rs i Gradsubotica.co.rs. Sajt Subotica.com nas ne objavljuje od 2007. godine, a Magločistač nikada ni jedno naše saopštenje nije objavio. Urednica kaže da ne objavljuje ‘desničarske stranke’.
Kad sve uzmemo u obzir, mediji se plaše da bi objavljivanjem saopštenja ili aktivnosti Srpskog pokreta Dveri sebe doveli u nezgodnu situaciju i da bi im zbog toga bilo uskraćeno finansiranje od strane vlasti, jer velika većina medija dobija sredstva iz gradskog budžeta. Otuda naše insistiranje da je sloboda medija jedan od najvažnijih preduslova za promenu sistema.
Ne osuđujem nikog, ali nemam nikakav problem da svakog pogledam u oči i iznesem svoje mišljenje. Smatram da ću doslednošću, strpljenjem i dobrim razumevanjem suštinskih problema svojih sugrađana, uz odgovorno okupljanje opozicije, moći da dam i lični doprinos boljem životu u Subotici – kaže Martić.
Urednica Magločistača Natalija Jakovljević ne spori Martićeve reči. Šta više, ona ih potvrđuje.
– Medij smo civilnog društva, građanski orijentisani. Odluka na nivou uređivačke politike je da ne dajemo prostor za medijsko promovisanje desno orijentisanih organizacija u smislu objavljivanja političke propagande. To je naše pravo. Mi nismo javni servis. Objavljujemo ono što smatramo da je važno za našu zajednicu. Generalno, nemamo obavezu da objavljujemo ničija saopštenja. Ne puštamo ni SNS, osim ako je nešto ultravažno. Niti pratimo pres-konferencije, osim kada je nešto bitno – kaže Natalija Jakovljević.
Miroslav Čavlin smatra da se opozicija ne ogleda u broju opozicionih stranaka, već u nezadovoljstvu građana životom. Na ovaj način gledano, opozicija „vlasti“ nije tek primetna, već više nego očigledna.
– Opozicija je prisutna u medijima, koliko su mediji opredeljeni da društvo živi bolje. U takvim medijima smo prisutni, a jedan od tih medija je svakako vaš i hvala vam na tome – kaže Čavlin.
Zašto se Maglai povukao i kakve će posledice po lokalnu opoziciju to povlačenje imati?
Miroslav Milojević smatra da je Maglaieva odluka strategijskog karaktera i da je usko koordinisana sa rukovodstvom, članovima i svim odbornicima PGS-a, te da nema mesta spekulacijama da je po sredi nagodba Maglaija sa SVM-om.
– Gospodin Maglai je tu odluku, između ostalog, obrazložio željom za podmlađivanjem odborničke grupe PGS-a i pripremanjem jedne nove generacije političara koja će u budućnosti preuzeti odgovornost za vođenje Subotice. On ostaje sa nama i sprovodiće aktivnosti o kojima smo se usaglasili. Tvrdnje da se Maglai sa nekim političkim faktorima nagodio i sklopio neki ‘dil‘ jesu gnusne laži i opasne izmišljotine koje ne odgovaraju istini, a plasiraju ih isti politički faktori kojima ne odgovara da gospodin Maglai i dalje postoji i deluje na političkoj sceni.
Maglai priznaje da je njegovo povlačenje iz Skupštine grada oslabilo nastupe odborničke grupe PGS-a, ali smatra da je njegovim odlaskom odbornička grupa znatno podmlađena.
– Kod svoje odluke rukovodio sam se načelom da moramo pružiti priliku mladim ljudima da se dokažu u radu u lokalnom parlamentu, te smo iz tog razloga dali ostavke na svoje mandate i gospođa Ilona Husak Hof i ja. Miroslav Milojević nije sam odbornička grupa i neće morati sam da nosi teret opozicionog delovanja u Skupštini grada. Smatram da Milojević, uz pomoć ostalih članova odborničke grupe, može da ispuni očekivanja – kaže Maglai.
On ističe da pozadinski dogovori i razne teorije zavere stalno cirkulišu čaršijom.
– Ovim putem svima mogu jasno dati do znanja da ne postoji, niti će postojati, dogovori između SVM-a i Pokreta građanske Subotice, kao što ne postoji i neće postojati dogvori između SNS-a i Pokreta građanske Subotice. Naš cilj političkog delovanja je da sa lokalne političke scene nestanu sve političke partije koje stoje iza politike potpunog urušavanja naše države i naše lokalne zajednice – kaže Maglai.
Radenko Martić kaže da Maglaija smatra za iskrenog opozicionara i političara koji, ako uspe, kako je najavljeno, da reformiše i obnovi Mađarski pokret, povlačenjem iz lokalnog parlamenta čini pravi potez.
– Smatram da Maglai kao pravnik može dati doprinos zajedničkoj borbi protiv ove dikatature. Potrebna nam je smena generacija na političkoj sceni, ali istovremeno i promena ovog sistema koji nije na korist građana – kaže Martić. – Izuzetno cenim politički rad godspodina Miroslava Milojevića, ali smatram da u sadašnjoj situaciji svojim radom ne može puno doprineti ni jačanju svoje odborničke grupe, a ni dati neki veći doprinos raskrinkavanju ove vlasti. Svojim učestvovanjem u radu Skupštine grada, Odbornička grupa PGS-a samo daje legitimitet ovoj lažnoj i nedemokratskoj vlasti. Primer je i poslednja sednica skupštine grada na kojoj su spajali tačke sednice kako im se prohtelo. U takvoj situaciji, gde gospodin Milojević ima samo pet minuta za sve tačke dnevnog reda slepljene u jednu. Ne postoji mogućnost ni za kvalitetnu diskusiju, a kamo li da se nešto konkretno uradi – smatra Martić.