Rodbina im uglavnom sukcesivno šalje manje sume novca posredstvom “Vestern juniona”. Trenutno ih oko pet odsto dobije keš-karticu “Poštanske štedionice” sa iznosom od tri hiljade dinara, a za porodice pet hiljada. Taj novac je doancija Danskog centra za izbeglice i naše poreske obveznike ne košta ništa.
Branko M. Žujović
U Prihvatnom centru Komesarijata za izbeglice Republike Srbije u Subotici, koji se prostire na tridesetak ari, jutros je bilo 269 migranata. Uz stotinak kreveta u čvrstim objektima, desetine njih se još uvek nalaze u šatorima.
Među migrantima su, u pratnji očeva, šestorica maloletnika iz Sirije. Broj migranata se, ističu u subotičkom Prihvatnom centru, menja doslovno iz sata u sat.
– Komesarijat je letos dozvolio upotrebu šatora i to je za letnje vremenske prilike razumljivo, ali sada ćemo, zbog pada temperature, morati da razmontiramo šatore, jer dolazi hladnije vreme – kaže Siniša Marković, upravnik Prihvatnog centra.
U kampu već dugo nema ni jedne žene. Činjenica da se među migrantima radi uglavnom o muškarcima, mnoge navodi na zaključak da su migracije sa Bliskog istoka ka centralnoj, zapadnoj i severnoj Evropi, kojima svedočimo bezmalo deceniju, zapravo veliki projekat pomeranja migracionih masa jeftine radne snage.
Najviše migranata u subotičkom prihvatilištu u utorak je bilo iz Sirije. Slede Marokanci (21), Egipćani (18), Alžirci (15), Tunižani (7).. Tu je i manji broj Iračana, Eritrejaca, Avganistanaca i ostalih sa područja Bliskog istoka i centralne Azije. Svi oni žele da se dokopaju neke od zemalja Evropske unije.
Nekolicina njih tiska se u redu za pregled kod lekara. Migranti otežano održavaju osnovni red među sobom ispred vrata. Svaki čas se skupe oko dovratka, krčeći prolaz zaposlenima i onima koji ulaze.
Službenici ih opominju u granicama ljubaznog, ali i odlučnog. Oni koji žele na pregled, u rukama drže redne brojeve za ulazak u ambulantu.
U Prihvatnom centru saznajemo da migrantima redovno dele medicinske maske i apeluju da se nose. Neki ih neki nose, ali ih mnogi odbacuju.
Jedini raspoložen za razgovor sa nama je Džak Abulahram, računarski inženjer iz Sirije, kako se predstavio. Budući da ne govore ni srpski ni engleski jezik, ostali, i bez dosadne kiše, izgledaju prilično pokislo. Vreme postaje sve hladnije, a to u znatnoj meri može da zakomplikuje njihove planove.
Abulahram ne želi pred kameru. Kaže da će ga u Mađarskoj na osnovu snimka prepoznati. Mogao bi zbog toga da ima problema sa tamošnjim vlastima.
U Subotici je, kaže, 53 dana. Čeka svoju priliku u onome što migranti ovde nazivaju “gejm” (igra). “Igra” započinje izlaskom iz kampa, uz pozdrav i napomenu da “gejm” počinje. “Gejm” je pokušaj prelaska mađarske granice.
Ponekad migranti preskaču žicu, ponekad pokušavaju da prođu kroz kopane tunele, kakvih je više otkriveno poslednjih godina severno od našeg grada. Neko pronađe rupu u ogradi.
Bilo kako bilo, “gejm” se često završava povratkom u kamp, uz poneku povredu. Povrede ne nastaju obavezno od pendreka mađarske policije ili vojske. Ponekad nastaju lošim doskokom sa žice ili zbog nekog drugog pada.
– Pokušao sam pre dva dana da pređem u Mađarsku. Dobio sam batine od mađarskih vojnika. Imam manju povredu na glavi, ali su me dobro izudarali drvenom palicom po torzu i nogama – kaže Abulahram, pokazujući svoje povrede.
Abulahram, ili kako ga u centru zovu – Džeki, neka je vrsta čoveka za olakšanu komunikaciju u kampu. Jedini u kampu govori iole pristojan engleski jezik.
– Mađarski vojnici su mi oduzeli novac i slomili telefon prilikom poslednjeg pokušaja prelaska. Sada čekam da se malo oporavim, pa ću ponovo na žicu. Oni ne razumeju da mene Mađarska ne zanima. Ne želim da ostanem u Mađarskoj. Želim da stignem do Švedske ili neke od pribaltičkih republika. Imam loše iskustvo sa mađarskim snagama bezbednosti. Poneo sam utisak da se radi o vrlo lošim ljudima, ali ne želim da se time povedem. Ipak se radi o utisku, nastalom na osnovu iskustva neuspelog prelaska granice. Ne mora da znači da su svi tamo loši.
Abulahram kaže da je iz Hame u Siriji. Za sebe kaže da je hrišćanin koji voli podjednako sve ljude na svetu. Pod bombama u Siriji su mu, kaže, zauvek ostali majka i dva brata.
Putovao je preko Turske i Bugarske do Srbije. Kaže da je najbolji tretman imao u Srbiji i da je ogromna većina ljudi ovde dobra, premda je sretao i neke loše.
Utisak je da je prošlo vreme migranstkih porodica koje su bežale od rata, među kojima je bilo puno proistojnog i obrazovanog sveta, naročito onih iz Sirije. Kako godine odmiču, kroz Srbiju izgleda da prolazi sve više slabije obrazovanih ljudi. Džeki je neka vrsta izuzetka.
U subotičkom Prihvatnom centru kažu da su čuli i pročitali najneverovatnije informacije o migrantima.
– Na primer, često se može čuti da migranti raspolažu specijalnim internacionalnim platnim karticama na kojima su deponovane hiljade evra, što nije istinito. Ranije su skoro svi dobijali keš-karticu Poštanske štedionice sa tri hiljade dinara i to je sve. Taj novac je doancija Danskog centra za izbeglice i naše poreske obveznike ne košta ništa. Porodice dobiju pet hiljada dinara. Sada ih manje od pet posto dobije karticu sa tri hiljade dinara. Migrantima rodbina najčešće šalje po dvadeset, trideset ili pedesetak evra posredstvom “Vestern juniona”. Njima se uopšte ne isplati da imaju znatniju količinu gotovine uz sebe, jer uvek neko može da im je ukrade u zajedničkoj spavaonici ili da im otme – kažu u Prihvatnom centru.
Službenici centra napominju da broj migranata zavisi od više faktora, a kada će ih se okupiti u Subotici u većem broju zavisi pre svega od njihove procene gde će lakše preći granicu.
Ranije je Mađarska propuštala pedeset, pa 25, pa još manje ljudi. Na kraju je taj broj bio sveden na jednu osobu, a potom ni jednu. Bilo je, kako saznajemo, slučajeve, kada je propuštano po petoro ljudi, da je porodica od desetak članova čekala da u dva puta, za dve nedelje, pređe preko granice.
Poslednjih nedjelja, migranti su očigledno procenili da je prelaz granice ovde nešto lakši. Čuli su da je dosta mađarskih policajaca dalo otkaze. Misle da je sada granca ovde slabije čuvana. Pre toga je bila velika navala kod Šida. U Somboru ih je sada znatno više nego u Subotici.
Prihvatni centar u Subotici otvoren je 15. novembra 2015. godine. Odlukom Vlade Republike Srbije i Grada Subotice, za Prihvatni centar određena je lokacija na izlasku iz grada ka auto-putu, tri kilometra od centra grada.
Na sajtu Komesarijata za izbeglice piše da se pri raspoređivanju nastoji, u granicama mogućeg, da se migranti smeštaju prema zemlji porekla. Vodi se računa o porodicama, bolesnima, bebama, licima sa posebnim potrebama, ranjivim kategorijama, a sve po preporukama , pravilnicima i kućnom redu komesarijata.
– Većih problema nemamo, osim tekućih tehničkih pitanja i poneke njihove razmirice, što je sa ljudske strane i razumljivo, jer je znatan broj njih u zajedničkim spavaonicama. U takvim uslovima, naprosto, nemoguće je da sve prođe uvek baš tako glatko. Ipak, i za njih i za građane Subotice je najbolje da budu ovde – kaže upravik Marković.
Prema zvaničnimpodacima, u 2019. godini bilo je 12.935 izdatih potvrda o registraciji stranca koji je izrazio nameru da podnese zahtev za azil u Republici Srbiji. Od tog broja bilo je 12.046 muškaraca ( 9.431 punoletnih i 2.615 maloletnih) i 889 žena ( 574 punoletnih i 315 maloletnih). Najveći broj njih dolazio je iz Avganistana (29,7%), Pakistana (21,4%) i Sirije (15,3%). Od ukupnog broja maloletnika (2.920), 823 su maloletnici bez pratnje (816 dečaka i 7 devojčica).
Pomenuti broj izdatih potvrda, u stvari, unosi zabunu, jer se ne radi o migrantima koji su zatražili azil, već su, u formalnoj proceduri, kako bi mogli da ostanu na teritoriji Srbije, izrazili nameru da zatraže azil, što učini zanemarljiv broj njih.
Od pomenutih 12.935 izdatih potvrda o registraciji, 251 lice (1,9 odsto) je zatražilo azil u Srbiji. Od tog broja 40 odsto njih je iz Irana i Avganistana.
Tokom 2019. godine, opet prema zvaničnim podacima, policija je podnela 21 krivičnu prijavu protiv 42 lica (26 muškaraca i 16 žena) za izvršeno krivično delo trgovina ljudima iz člana 388. Krivičnog zakonika. Od ukupnog broja izvršilaca, 40 lica su državljani Republike Srbije, 1 državljanin Nemačke i 1 državljanin Češke. Iste godine od strane prvostepenih sudova u Republici Srbiji za krivično delo trgovine ljudima iz člana 388. Krivičnog zakonika doneto je ukupno 12 presuda.
Iste godine za 258 lica izrečena je mera proterivanja iz zemlje zbog učinjenog krivičnog dela.