Prva jutarnja rutina je da proverimo vesti kako bismo znali da li je svet još uvek na mestu. Prva stvar koju uzimamo je mobilni telefon, što moderniji, sa više funkcija, kako bismo pratili tehnologiju sa kojom smo neizostavno povezani u današnjem svetu.
Dok nam se ređaju vesti i slike koje „skrolujemo” da nam ne promakne slučajno nešto važno, dok nam život promiče, u jednom zabačenom kutku Subotice, na putu prema Kelebiji, nalazi se jedno mesto, Ildikina i Tihomirova kuća.
Ova kuća, malo uvučena od puta, specifičan je dom dvoje ljudi, koji već deceniju skupljaju sve što nekome ne treba, dok za nekoga drugog predstavlja bogatsvo.
U pitanju je Staretinarnica „Seljačka kola” u kojoj možete naći baš sve, od igle do lokomotive, tačnije od igle do ringišpila. Ringišpil je prvo na šta ćete naići u dvorištu kod Tihomira. Izbledeo, po malo zarđao, ali u funkciji. Sam Tihomir kaže da je za njega potrebno dosta vremena i novca za reparaciju, ali da je to projekat kojim se on neće baviti za sad.
Prolazite kroz dvorište, koje se sastoji od nekoliko pomoćnih prostorija i kuće koje su dupke pune starim stvarima. Za nekoga, sve je to starudija, davno zaboravljeni predmeti, za koje ni ne znam čemu služe, a da li rade, upitno je.
Za mene, prolaz u vremeplov, u prošla vremena.
Stvari koje prepoznajem, jer ih je imala skoro svaka kuća u koju sam kao dete ulazila: od metalnih konzervi, flavorejd limenih kutija, limenih i gumenih Dizni igračaka, grnčarije, ćupova, apotekarskih posuda, vaga, klučeva koji su otključavali ko zna koje brave, staklarije, čaša, boca, velikih demižona, odnosno bocuna, porcelana, gvozdenih pegli, Vilerovih goblena…
Dok pogledom šaram s jednog predmeta ka drugom, ne fokusirajući se na predmete, jer ih je nemoguće sve uočiti i pobrojati, iskaču neka druga sećanja, vezana baš za stare kuće u kojima su svi ti predmeti bili „nečiji”.
Tihomir Tikvicki, vlasnik svih neobičnih predmeta, nekoliko godina je, najreprezentativnije, prodavao na subotičkom buvljaku, i često bio prepoznat kao prodavac kod koga ste mogli da pazarite blago. Nešto što je za vas blago, ali zaista i skupe predmete u različitim stilovima.
Herend i Bavaria porcelan, koji i danas spada u luksuzne predmete, apotekarske posude koje i danas dostižu visoku cenu, limene kutije i natpisi ulica, brojevi, znakovi, stare gumene kolekcionarske igračke, sve su to stvari koje ćete pronaći kod Tihomira. Nostalgija je dominantno osećanje, a retro i vintidž dobija novi smisao.
Cene se kreću od nekoliko stotina dinara do nekoliko hiljada evra, u zavisnosti od sitnice ili komadnog nameštaja od punog drveta u Al dojč stilu, koga se ne bi postideo nijedan luksuzni stan ili kuća. Tihomir svakoj stvari zna vrednost i cenu, ali je najvažnije da ume da proceni i potencijalnog kupca. Možete da se cenkate sa njim, a može se desiti da vam i pokloni nešto za šta ste se uhvatili, ako proceni da to nekako baš vama i pripada.
Otvoren za priču, zna istoriju svakog predmeta koji poseduje i smatra da je sve za prodaju. Zahvalan je za sve što ima, ili nema, u zavisnosti kako gledate na to, jer kaže da njemu baš ništa ne treba, ima Ildiku, prijatelje i porodicu koja mu je dovoljna.
Ono što Tihomir radi samo je entuzijazam i naravno, želja da nešto zaradi preprodajući stare predmete. Još uvek se opire modernim tehnologijama, i prodajom preko interneta – kaže da za to nema volje ni živaca, a lepotu jednog predmeta teško je uočiti dok ga ne dodirnete, ne vidite „uživo”. Za godine, koliko se bavi preprodajom starih stvari, stvorio je celu mrežu po Mađarskoj, Austriji i Srbiji, i kupaca i preprodavaca.
Cilj je da sačuva i otkupi što je više moguće vintidž i retro stvari, iako ih, u svojoj kolekciji, ima nekoliko hiljada. Retro, Vintidž i antik, stare – nove reči koje nas nostalgično povezuju sa prethodnim decenijama.