Kroz Rukomtni klub “Radnički” prošli su najbolji treneri koju su imali svetske karijere, kao i igrači koji su nastupali u velikim evropskim klubovima. U Bajmoku se igrao vrhunski rukomet, a hala je uvek bila popunjena do poslednjeg sedišta. Milina je bila gledati tako kvalitetne utakmice…
Mileta Batinića mnogi znaju kao dobrog i poštenog rukovodioca Fidelinke, sportistu i čoveka koji je ostavio dubok trag u rukometu u kom je i danas aktivan. Sportsku karijeru započeo je kao osnovac, a već sa 14 godina nastupao je za prvi tim Rukometnog kluba “Partizan” iz Bajmoka.
Odlaskom u Lazarevac, tokom srednje škole, karijeru je gradio u Kolubari koja se takmičila u Srpskoj ligi. Nakon odsluženja vojnog roka, vratio se u Bajmok. U međuvremenu se zaposlio u Fidelinci.
– Naš pogon u Bajmoku bio je jedan od najboljih u celokupnom sastavu Fidelinke, a mogu slobodno reći da je Fidelinka bila jedno od najboljih preduzeća u čitavoj Jugoslaviji. Ceo svoj radni vek proveo sam u toj firmi, svih 40 godina, od kojih sam 30 bio rukovodilac firme. Rukometni klub finansirala su mnoga preduzeća, a kada je imao najviše uspeha, glavni sponzor bila je Fidelinka – kaže Batinić.
U Drugoj saveznoj Beloj ligi
(Mile Batinić, gore, prvi s leva)
Rukometni klub “Radnički Fidelinka” iz godine u godinu sve je više napredovao, da bi vrhunac uspeha bio ulazak u Prvu saveznu ligu Srbije i Crne Gore.
– Kroz RK Radnički prošli su najbolji treneri koji su imali svetske karijere, kao što su Štrbac koji je bio osvajač zlatne medalje na olimpijskim igrama, Rnić, Kostić, pokojni Jovović i drugi, a dovodili smo i igrače koji su nastupali u velikim evropskim klubovima. Tu su bili Ilić, Papić, Toskić, Marjanac, Stanić, Tomić, Milićević, Damjanović i mnogi drugi. U Bajmoku se igrao vrhunski rukomet, a hala je uvek bila popunjena do poslednjeg sedišta. Milina je bila gledati tako kvalitetne utakmice. Klub je imao i vatrene navijače “Mlinari Melju” – priča nam Batinić.
Bajmočani u Prvoj saveznoj ligi Srbije i Crne Gore
Pored dužnosti sportskog direktora kluba, Batinić je bio je i delegat Prve savezne lige u rukometu. Ipak, prelaskom kluba u Suboticu više se aktivirao u radu Rukometnog saveza, pa je u tom periodu bio član Upravnog odbora Rukometnog saveza Srbije, gde je sve vreme bio i potpredsednik Rukometnog saveza Vojvodine. Kao zanimljivost, sagovornik otkriva da je u dva saziva bio zadužen za rukomet na području Severnobačkog okruga.
– U dotadašnjem radu, bio sam član predsedništva Sportskog društva “Radnički”, a zanimljivo je da sam obavljao funkciju predsednika u tri kluba – Košarkaškom klubu “Radnički” Bajmok, Sportskom društvu Radnički, kao i Fudbalskom klubu Radnički – kaže Batinić.
U Bačkoj ligi
Dok smo gledali fotografije sa davnih utakmica, Mile se prisetio Kupa EHF-a.
– Pred 5.000 gledalaca u Subotici eliminisali smo čuvenu Rigu, Šahtjor iz Donjecka, a izgubili smo u četvrtfinalu od “Tusem Essen”-a koji je bio i pobednik tog kupa. Lep je osećaj bio pobediti neprikosnovenog Torgovanova! – seća se Mile.
Batinić otkriva da mu zalaganje za rukomet nije padalo teško, jer se tada sport igrao srcem, a ljudi su ulagali u sport radi sporta, ne iz koristi. Ipak, jedan od najvećih pečata koji je ostavio svim budućim naraštajima jeste izgradnja hale u Bajmoku.
– Godine 1987. bio sam član radne grupe za izgradnju hale u Bajmoku. Osnovali smo komisiju koju su činili Branko Radulović Mađar, pokojni Andrija Pavličević Dodo i ja. U rekordnom roku samodoprinosom smo izgradili halu. Gradnja je završena 29. novembra 1989. godine. Uz neznatne rekonstrukcije krova, u njoj se i danas održavaju sve sportske i kulturne manifestacije, jer je ona u odličnom funkcionalnom stanju – priča Batinić.
Na pitanje kako provodi penzionerske dane, Batinić odgovara:
– Penzionerske dane provodim sa porodicom, igrajući šah i karte sa prijateljima, uživam u svom voćnjaku i pečenju rakije. Još uvek sam aktivan u sportu, pa pratim sva sportska dešavanja u Subotici i Bajmoku, gde pomažem ženskom rukometnom klubu kao zapisničar. Mogu da se pohvalim da i dalje obavljam funkciju potpredsednika Rukometnog saveza Vojvodine, a kao nagradu za zalaganje u rukometu dobio sam plaketu Rukometnog saveza Srbije, kao i plaketu Rukometnog saveza Vojvodine – ističe Batinić.
Na samom kraju razgovora, Batinić nam kaže da je sport u Bajmoku trenutno na najnižim granama otkako postoji.
– Muški rukomet apsolutno ne postoji, dok se fudbalski klub takmiči u najnižim ligama. Rukovodstvo koje vodi sport u Bajmoku je nezainteresovano da uopšte pokaže interesovanje za sam sport, a kamoli da nešto uradi. Ostaje žal za vremenom kada su hale bile pune i samo nada da će se takvo vreme ponoviti – zaključuje Batinić.