Frilensing sektor nalazi se pred izborom: hoće li formulisati jasne i realne zahteve i organizovano se izboriti za pravo da normalno radi i živi, ili će drhtati pred pretnjama poreske inspekcije i sudova zato što država jednu oblast iz 21. veka posmatra logikom iz 19.
Poreska uprava sredinom ovog meseca opomenula je fizička lica da samoinicijativno podnesu poreske prijave za priliv novca iz inostranstva, kako bi izbegla prekršajnu i krivičnu odgovornost. Namera države da oporezuje frilensere jedna je od trenutno gorećih pitanja u srpskom društvu, tim pre što u najvećoj meri pogađa mlađe ljude koji žive od svog rada.
Na poreskoj meti države našli su se programeri koji razvijaju softvere, predavači stranih jezika – najčešće engleskog, onlajn analitičari, dizajneri i promoteri i oni koji prihode ostvaruju na društvenim mrežama i drugim onlajn platformama.
Ko podleže samoporezivanju?
Sajt Paragraf objavio je koja bi fizička lica trebalo da izmire svoje zakonske obaveze kako bi izbegla prekršajnu odgovornost, sa primerima kako se popunjava poreska prijava za različite vrste prihoda koje rezidentno fizičko lice ostvaruje od nerezidenata.
Navedeno je da je obveznik poreza na dohodak građana fizičko lice koje na teritoriji Srbije ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa ili na teritoriji Srbije, neprekidno ili sa prekidima, boravi 183 ili više dana u periodu od 12 meseci.
“Nezavisno od uslova predviđenih u stavu 2. člana 7. ZPDG, rezident Republike je i fizičko lice koje je iz Republike upućeno u drugu državu radi obavljanja poslova u diplomatskom ili konzularnom predstavništvu Republike, odnosno obavljanja poslova za Republiku u međunarodnim organizacijama, u periodu obavljanja delatnosti u tom ili bilo kom drugom diplomatskom ili konzularnom predstavništvu Republike, odnosno međunarodnoj organizaciji.
Sve je više profesija koje zarađuju onlajn, često u inostranstvu, a žive u Srbiji. U njih spadaju i programeri, veb dizajneri, influenseri… Oni, ali i ostali koji prihoduju iz inostranstva, poput rentijera smeštaja, su takođe poreski obveznici. U našoj zemlji porezi se obračunavaju na:
1. prihode koje isplaćuje isplatilac koji nije pravno lice, preduzetnik ili preduzetnik paušalac, i to na prihode od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine, prihode od kamata i druge prihode;
2. prihode koje isplaćuje isplatilac koji nije pravno lice, preduzetnik, preduzetnik paušalac ili preduzetnik poljoprivrednik, po osnovu prihoda od izdavanja nepokretnosti i davanja u zakup pokretnih stvari.
Obveznik koji ostvaruje zarade i druge prihode u ili iz druge države, kod diplomatskog ili konzularnog predstavništva strane države, odnosno međunarodne organizacije ili kod predstavnika i službenika takvog predstavništva, odnosno organizacije, dužan je da sâm obračuna i uplati porez po odbitku po odredbama ovog zakona, ako porez ne obračuna i ne uplati isplatilac prihoda.
Obavezu obračunavanja i plaćanja poreza, obveznik ima i u slučaju ako porez po odbitku ne obračuna i ne uplati drugi isplatilac, kao i ako prihod ostvari od lica koje nije obveznik obračunavanja i plaćanja poreza po odbitku. Bitno je i da li su ti prihodi ostvareni iz radnog odnosa ili van njega, kao i da li ti prihodi uključuju doprinose ili ne”, navodi Paragraf.
Oblast frilensinga treba najpre urediti
Advokat Dušan Kliska kaže da se zakoni primenjuju unapred i da bi bilo nedopustivo da država, tek tako, samo zato što joj ponestaje novca u budžetu, proglasi retroaktivno oporezovanje frilensera.
– Druga je stvar kada je neka oblast već regulisana zakonom, a da propisi, koji se odnose na nju, nisu bili primenjivani iz nekog razloga, ali i tada se ne bi smelo ići previše unazad sa primenom propisa. Oblast najpre treba da bude precizno regulisana zakonom, pa da se zakon sprovodi u interesu svih – kaže Kliska.
U Srbiji niko ne zna tačan broj frilensera. U medijima se moglo pročitati da ih ima oko sto hiljada. Da njihov broj nije zanemarljiv, govori činjenica da je onlajn peticiju kojom se ova zajednica protivi načinu na koji država želi da ih oporezuje potpisalo više od 18 hiljada ljudi.
Subotička zajednica frilensera sa negodovanjem je dočekala nameru države da ih oporezuje na predočeni način. Ni jedan od naša tri sagovornika nije želeo da bude pomenut imenom i prezimenom, zbog straha od, kako kažu, retroaktivnog oporezovanja.
Žele da plaćaju porez kao sav normalan svet
Sva trojica rade u oblasti internetskih tehnologija i zarade obezbeđuju pružajući usluge stranim, ali i domaćim preduzećima.
– Kada pomislim na ovu temu, prvo pomislim na poznatu poslovicu: Piscum primum a capite foetet – riba od glave smrdi. Potom bih dodao da od te iste glave mora i da se čisti. Živimo u državi u kojoj se godinama priča o spektakularnom rastu BDP-a, rastu prosečnih plata, poziciji u regionu i čemu sve ne. Sve je sjajno, kao u bajci. A da li je? Ne treba biti ekspert, da bi se shvatila računica. Mojih sto evra i nečijih hiljadu petsto daju solidan prosek, ali sam ja i dalje veoma daleko od tog proseka.
Trećina stanovništva je na rubu siromaštva. Zdravstvo, školstvo, kultura, mediji i druge oblasti društva su u katastrofalnom stanju. Briga o mladima, podrška domaćim malim i srednjim preduzećima zapravo i ne postoje. Kompletna država nam je u haosu, evo već tri decenije. Raditi u privatnom sektoru znači u ogromnoj većini slučajeva raditi za minimalac, prekovremeno, pod stalnim pretnjama, kontrolama, bez prava na odmor. Pitam se kako li će tek izgledati penzionerski dani za one koji ih dočekaju?
Nama frilenserima internet je omogućio da neke stvari promenimo, da ne zavisimo od sistema koji u nas nije uložio ni dinar. Ko nam plaća opremu za rad, kursve, osiguranja i sve ostalo? Naravno, mi sami to plaćamo. Imamo li prava na bilo kakve olakšice? Nemamo! Nismo na grbači društva. Zarađeni novac uglavnom trošimo u svojoj državi, ali ni to im nije dosta.
Da se razumemo, naravno da bi svi trebalo da plaćaju porez. Na taj način pomažemo ekonomiju države. Kada je ekonomija zdrava, narod to oseti. Daješ – dobiješ. Nažalost, mi već godinama osećamo samo zadah trulog sistema koji u svojoj alavosti nema granice. Obrazovani smo, informisani, nismo naivni… Pretežak smo zalogaj za sistem – kaže naš prvi sagovornik.
Naš drugi sagovornik kaže da je zabrinut, tim pre što mediji sve češće prenose informacije o poreskoj stopi koja bi mogla da iznosi pedeset odsto i da se primenjuje retroaktivno.
– To nema nikakvog smisla. Pogotvo nema po tim stopama koje su naveli, jer niko ili malo ko od nas zarađuje toliko da može da živi nakon što plati pedeset odsto poreza. Sa druge strane, mi znanjem zarađeni novac u inostranstvu trošimo u našoj zemlji.
Principijelno nisam protiv oporezivanja, nemam ništa protiv i smatram da treba da budemo oporezovani, da sve bude legalno, ali po nekoj razumnoj, da ne kažem normalnoj stopi. Sa ovolikim nametima meni se ne isplati više da radim! Radim od kuće i primam platu preko deviznog računa, tu u Srbiji. Pre sam mogao drugačije da se organizujem, ali sada na raspolaganju više nemam drugačije rešenje.
Način na koji nameravaju da nas oporezuju nikako nije u redu. Ispadamo najveći kriminalci u zemlji. Šta je sa tetkama iz Kanade? Šta je sa krupnim švercom, prevozom migranata, nelegalnom izgradnjom, pranjem novca, ostalim sumjivim poslovima, sve do trgovine drogom i slično? To gledamo i trpimo svakog dana, pa to ispada u redu i legitimno, a mi koji prodajemo svoje znanje napolju ispadamo loši momci i devojke.
Nadam se drugačijem, razumnijem rešenju za nas iz IT sektora, gde bi i naš vid poslovanja postao legalan bez nesnošljivih nameta i ucena, kako bismo ostali konkurenti spram ostalih zemalja – kaže na drugi sagovornik.
On dodaje da je onlajn petiižcija pokazala da postoji izgrađen stav frilenserske zajednice u Srbiji koji sada treba artikulisati i izboriti prihvatljivu poziciju.
– Peticija je dobra stvar. Mogla bi da ima pozitivan efekat. Podsećam da su taksisti iznudili do juče nezamislive subvencije. Mi ne tražimo subvencije, nikada ih nismo ni tražili, sami smo se borili i izborili za radna mesta i zarade. Želimo da budemo fer oporezovani, umesto da budemo opljačkani – kaže nađ drugi sagovornik.
Uz peticiju nude i rešenje
Naš treći sagovornik kaže da je cilj peticije da se prikupi trideset hiljada potisa kojo će biti predati ministru finansija Siniši Malom zajedno sa predlogom rešenja i zahtevom da se otpočnu pregovori. U tom procesu on vidi jedinu priliku da se ovo pitanje razreši na prihvatljiv način. Ni on ne poriče obavezu da plati porez, ali ne razume kako neko u jednoj neuređenoj oblasti za frilensing sada odjednom poseže za radikalnim metodama oporezivanja.
Savo Manojlović iz Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti i Tima “Kreni-Promeni”ističe da trenutna najava naplate poreza podrazumeva da će, ako frilenseri ne reaguju, nekima biti oduzeto i do osamdeset odsto prihoda.
– Frilensing sektor se nalazi pred izborom: hoće li formulisati jasne i realne zahteve i organizovano se izboriti za pravo da normalno radi i živi, ili će drhtati pred pretnjama poreske inspekcije i sudova, zato što država jednu oblast iz 21. veka posmatra logikom iz 19.
Uz potpise želimo da predamo predloge za donošenje zakona kojim se reguliše položaj frilens sektora i optimalan model njegovog oporezovanja. Predlog će sačiniti ekspertski tim, a poslaćemo ga na izjašnjavanje potpisnicima peticije i organizovati javnu raspravu. Pregovarački tim će činiti predstavnici frilensera, ali i eksperti.
Uspeli smo da u medijima i na društvenim mrežama podignemo glas i pokažemo da postoji veliki broj ljudi koji se ne slaže sa ovakvom odlukom. Eksperti i ljudi koji se bave frilensing sektorom su ukazali da nam je potreban normalan poreski sistem za ovu oblast. Potrebno je da nastavimo rad na dva koloseka: formiranje ekspertskog tima i širenje baze – kaže Savo Manojlović iz Udruženja za zaštitu ustavnosti i takonitosti i Tima “Kreni-Promeni”.
Kazne
Prema navedenim zakonima, osoba koja ostvari prihode iz inostranstva, a ne podnese poresku prijavu, novčano će se kazniti svotom od 5.000 do 150.000 dinara, a ukoliko ne uplati porez utvrđen u poreskoj prijavi kazniće se i novčanom kaznom u iznosu od 50 odsto utvrđenog poreza, preneo je Blic.
Krivični zakon za utaju poreza propisuje novčanu i kaznu od jedne do pet godine zatvora, ukoliko iznos poreza premašuje milion dinara.
Ako iznos neplaćene obaveze prelazi pet miliona dinara, pored novčane kazne, propisana je i zatvorska kazna od dve do osam godina, dok je za iznose od preko 15 miliona dinara prihoda propisana zatvorska kazna od tri do deset godina, prenosi Blic.